Nemačka kancelarka u poseti Kini | Politika | DW | 02.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka kancelarka u poseti Kini

Prvo ovogodišnje vanevropsko putovanje nemačku kancelarku Angelu Merkel je odvelo u Kinu. Merkelova se pre svega nada da će od Kine da dobije podršku za rešavanje krize-evra.

Nemačka kancelarka po dolasku u Peking

Nemačka kancelarka po dolasku u Peking

Godina 2012. je jubilarna godina u nemačko-kineskim odnosima. Te dve zemlje su pre 40 godina uspostavile diplomatske odnose. Oni su najpre bili obazrivi, a danas ih karakteriše stabilna ekonomska i politička saradnja. Nemačka je glavni evropski ekonomski partner Kine. Za nemačke firme kinesko tržište je od centralne važnosti.

Poslednjih godina došlo je i do prvih konsultacija nemačke i kineske vlade. Takve susrete šefova vlada i velikog broja ministara, Nemačka van Evrope ima još samo sa Izraelom i Indijom. To diplomatsko sredstvo je dokaz koliki značaj dve zemlje u međuvremenu pridaju bilateralnoj saradnji, kaže Eberhard Zandšnajder, direktor Nemačkog društva za spoljnu politiku.

Merkelova sa državnim vrhom Kine

Tokom dvodnevne posete Kini, Merkelova će se sastati sa premierom Venom Điabaom i predsednikom države i šefom Komunističke partije Kine Huom Đintaom. Nemačka kancelarka će u Pekingu održati i predavanje na Akademiji za društvene nauke, a u petak će otputovati na jug zemlje, u grad Guangdžou.

Centralne tema razgovora Merkelove i kineskog državnog rukovodstva biće svetska ekonomska kriza, posebno dužnička kriza u Evropi, saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova. Preostale teme su još situacija u Severnoj Koreji, posle smrti diktatora Kim Džong Ila, kao i spor oko iranskog nuklearnog programa, navodi agencija dpa.

Kriza evra centralna tema

Posebno po pitanju krize evra Evropska unija se nada pomoći iz Kine. Gu Džuevu, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bonu, polazi od toga da će Merkelova kod kineskih domaćina da se založi za podršku evru. „To što imamo u Evropi nije samo finansijska kriza, već i kriza poverenja“, kaže Gu. Mnoge zemlje imaju problem sa prodajom svojih državnih obveznica. „Naravno da bi bilo dobro, kada bi kineska vlada pokazala spremnost da otkupi više tih obveznica.“

Kina ima dovoljno novca za kupovinu evropskih državnih obveznica, njene devizne rezerve su najveće na svetu. Međutim, da li Kina želi da tim novcem pomogne suzbijanje evropske monetarne krize? Ministarka inostranih poslova Fu Jing u decembru je znatno umanjila takva očekivanja. „Kina neće izdvojiti veliki deo svog kapitala za spas evro-zemalja.“

Različiti odnosi prema Iranu

Jedna od tema tokom kineske posete kancelarke Merkel biće i iranski nuklearni program. Evropska unija je 23. januara donela odluku o uvođenju strogih sankcija Iranu. Od 1. jula je na snazi embargo na uvoz nafte. Takođe je blokiran i račun iranske centralne banke u Evropi. EU se zalaže da sankcija protiv Teherana podrže i druge zemlje koje uvoze iransku naftu. Kina se protivi sankcijama EU i smatra da one „nisu od koristi.“

Kina uvozi više od petine iranske nafte. Prema podacima iranske vlade, trgovina sa Kinom je u 2011. porasla za 55 procenata. Gu Džuevu zato sumnja da će Kina da podrži Nemačku i EU. Gu po tom pitanju vidi prostor za nesuglasice „zato što je Nemačka zajedno sa EU odlučna da sprovede u delo embargo na uvoz iranske nafte.“ Kina taj embargo neće da podrži iz ekonomskih i političkih razloga.

Susreti počeli odmah po dolasku u Kinu

Susreti počeli odmah po dolasku u Kinu

„Zatvaranje ušiju“ pred kršenjem ljudskih prava

Kada je reč o situaciji sa ljudskim pravima u Kini, prošlomesečni događaji su zabrinjavajući. Kineske službe se već duže vreme oštro sukobljavaju sa režimskim kritičarima.

Eberhard Zandšnajder iz Nemačkog društva za spoljnu politiku ne veruje da će kancelarkine reči upozorenja nešto moći da izmene po pitanju poštovanja ljudskih prava. „Kada ona to radi, to je isključivo zbog obzira prema unutrašnjepolitičkim prilikama, zato što se to od nje ovde očekuje.“ Međutim od takvih prigovora nema koristi, uveren je Zandšnajder: „Situacija sa ljudskim pravima u Kini se time neće promeniti.“

Kinesko državno vođstvo je već više puta bukvalno „zatvaralo uši“ kada se pokretalo pitanje poštovanja ljudskih prava. Prilikom posete Sjedinjenim Američkim Državama početkom 2011. kineski predsednik Hu Đintao nije odgovorio na novinarsko pitanje o ljudskim pravima, navodno zato, jer zbog „tehničkih problema“ nije čuo pitanje. Igrom slučaja, slušalice sa prevodom su se pokvarile i kineskom premijeru Venu Džiabaou, prilikom prošlogodišnje posete Nemačkoj, baš u trenutku kada je postavljeno pitanje o ljudskim pravima.

Autori: Kristof Riking / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

Reklama