Nemačka je postala bezbednija | Evropa | DW | 04.08.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nemačka je postala bezbednija

Posle atentata i ubistava ovog leta, raste strah Nemaca od krivičnih dela izbeglica, ali broj takvih krivičnih dela opada. Kriminolog Kristijan Pfajfer zastupa sledeći stav: "Nemačka je kontinuirano postala sigurnija“.

Deutschland Strände Kreidefelsen bei Sassnitz

Nacionalni park Jazmund na ostrvu Rigen, Nemačka

Krvoproliće u Minhenu, teroristički napadi u Anzbahu i Vircburgu, napad nožem u Rojtlingenu. Mnogi ljudi u Nemačkoj se osećaju nesigurno. Tim više nakon što su masovni seksualni napadi u kelnskoj novogodišnjoj noći već potkopali osećanje sigurnosti. Zemlja se otada bori sa pitanjem da li je Nemačka prijemom više od milion izbeglica uvezla i nasilje i zločine.

Kriminolog Kristijan Pfajfer zastupa sledeći stav: "Nemačka je kontinuirano postala sigurnija“. Dugogodišnji rukovodilac Instituta za istraživanje u Donjoj Saksoniji upućuje na policijsku statistiku: broj ubistava je na primer smanjen od 2.000. godine za 40 odsto. I seksualno nasilje, kaže ovaj kriminolog, je na najnižem nivou već duže vremena. "Silovanja su u 2015. godini takođe smanjena u poređenju sa prethodnom godinom i pored doseljavanja pre svega velikog broja mladih muškaraca. Nema ni jednoj jedinog akta nasilja koji je u porastu", kaže Pfajfer.

Opasnost precenjena

Spektakularna krivična dela odnose se na kriminal i nasilje mladih muškaraca. No oni statistički čine samo mali deo celokupnog kriminala. Građani masovno precenjuju učestalost teških krivičnih dela i opasnost od njih, napisao je kriminolog Kristijan Valburg u svojoj ekspertizi "Migracija i maloletnička delinkvencija" 2014. godine. S druge strane Valburg je utvrdio porast „obijanja stanova i džeparenja“. Valburg kaže da to međutim nema veze sa aktuelnim talasom izbeglica: Ovi brojevi rastu već godinama, kaže on.

Christian Pfeiffer Kriminologe

Kristijan Pfajfer

Naravno da nisu svi doseljenici anđeli. I među izbeglicama su zabeležena nedela. Tako je, prema navodima Saveznog ureda za borbu protiv kriminala, protekle godine registrovano 84.000 osumnjičenih među podnosiocima zahteva za azil. U poređenju sa 2013. godinom taj broj je ipak manje dramatičan. Te godine je registrovano 160.000 osumnjičenih među potražiocima azila. U prvom planu su krađe u prodavnicama (39 odsto) i vožnja na crno (18 odsto). Kada je reč o silovanju i seksualnom napastvovanju ono je zabeleženo u 0,5 odsto slučajeva.

Kriminolog Pfajfer ne žali da ublažava situaciju, on samo želi da vodi debatu na osnovu činjenica. On priznaje da su mladi muškarci iz Sirije i Iraka odrasli u kulturi muške dominacije i da ih je to oblikovalo. Ali to je, kaže, tako bilo i ranije sa Turcima i Jugoslovenima. Pfajfer se zalaže za proces upoznavanja kultura. Ali: "Ti ljudi ne treba da ostanu izolovani, već treba da postanu deo društva". Pfajfer smatra da veliki rizik postoji kada je reč o mladim muškarcima iz arapskog kulturnog kruga, koji ovde nemaju perspektivu i zato nemaju šta ni da izgube. Zato on kaže da broj ovih gubitnika mora da bude mali i da se "dela kako bi se osiguralo da oni dobrovoljno ili deportacijom budu vraćeni u njihove domovine".

Deutschland Hauptbahnhof Köln

Keln, novogodišnja noć

Dobro utvrđena država

Ovo bi verovatno potpisao Ulf Kih. Kao rukovodilac kriminalističke policije u Braunšvajgu on svakodnevno ima posla sa kriminalcima, među kojima su i stranci i posebno izbeglice. On govori specijalno o dve grupe počinilaca: "To su prvo oni koji dolaze iz istočne Evrope i ljudi koji dolaze iz zemalja Magreba. Oni se ne računaju u krug osoba koje su došle prošle godine sa navalom izbeglica". Ono što je njemu važno je sledeće: Delovanje mora imati posledice. On smatra da je nepodnošljivo to što sudski postupci često traju godinama. U Braunšvajgu on zato u saradnji sa državnim tužilaštvom i sudovima koristi instrument tzv. pritvora. "Ako je krivično delo počinjeno, državni tužilac ispituje da li će zatražiti pritvor", kaže Kih. "Onda sudija određuje osobi pritvor u trajanju od dva, tri dana. Nakon toga dolazi presuda." Zahvaljujući tom ekstremno ubrzanom hitnom postupku počinioci krivičnih dela su osuđeni u roku od jedne sedmice. Za jednog potražioca azila to moglo da bude veoma neprijatno: već je i uslovna kazna dovoljna da se odbije zahtev za azil.

Reklama