Nemačka, iskreno | Politika | DW | 24.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka, iskreno

Nemačke vlade su godinama, podsećajući na masakr nad Jermenima koji se dogodio početkom 20. veka, izbegavale da pominju reč genocid. Sada je parlament zatražio da se to razjasni. To je dobro, smatra Rihard Fuhs.

U suštini radi se samo o jednoj reči: genocid. A može se reći da je prosto nastupilo veliko olakšanje jer su se predsednik Joahim Gauk, kao i poslanici u nemačkom Bundestagu, izjasnili za to da je u međuvremenu istorijska istina sledeća: na teritoriji tadašnjeg Osmanlijskog carstva od 1915. vršeno je planirano proterivanje i uništavanje Jermena.

Dosadašnje nemačke vlade, iz obzira prema NATO saveznici Turskoj, te istorijske činjenice nisu nazivale pravim imenom, a sada su parlament i predsednik insistirali da se to jasno kaže. „To je bio genocid“, rekao je predsednik Bundestaga Norbert Lamert, uklanjajući tako svaku dvosmislenost na komemoraciji u parlamentu. Nema sumnje, to će isprovocirati tursku vladu i moguće je da će izazvati pokoju diplomatsku krizu koju bi nemačka vlada volela da je izbegla. Ipak, vredi riskirati svađu da bi se jasno izgovorila istorijska istina i to iz jednog jednostavnog razloga: prećutkivanje zločina nikada nije dovelo da okončanja neprijateljstava između ljudi i naroda. I u odnosu između Jermena i Turaka ima još mnogo toga što bi trebalo da se raščisti.

Pri tom se radi o nečem mnogo većem nego što je svođenje zločina samo na jedan pojam, a pogotovo se ne radi o pravnom pojmu genocida onako kako je on formulisan konvencijom međunarodnog prava iz 1948. godine. Taj pojam bi trebalo da pomogne onome koji ga koristi da bolje shvati dimenzije ondašnjeg zločina. To je važno da bi se žrtvama vratilo dostojanstvo, da bi se odalo priznanje patnji koja se dogodila precima. I to je takođe neophodno jer bi inače buduće generacije i dalje verovale u priču koja ne odgovara istorijskoj istini i koja u svojoj suštini nosi seme budućih sukoba.

Nemačka odgovornost

Fuchs Richard Kommentarbild App

Rihard Fuhs, DW

Pri svemu tome, nazivanje nekadašnjih zločina genocidom nikako nije mešanje Nemačke u tursko-jermenske odnose. Pre se radi o zakasnelom priznanju nemačke sukrivice i, to treba naglasiti, delom saučesništva u genocidu. Nemačko carstvo gledalo je skrštenih ruku kako su mladoturski vlastodršci progonima i pogubljenjima jermenskih hrišćana hteli da stvore etnički homogenu državu. Nemcima je važnije bilo da napreduju u ratu, nego da spreče zločin nad čovečnošću – zločin koji verovatno niko drugi na svetu nije ni mogao da spreči osim Nemaca. Iz te ravnodušnosti prema sudbini Jermena, izrasta nemačka suodgovornost i nemački Bundestag je to sada priznao.

Bundestag kao mesto potrage za istinom

Nikakve to veze nema sa nekakvom nemačkom arogancijom. Niko ovde u Nemačkoj ne smatra današnju Tursku odgovornom za ono što se desilo pre sto godina. Ali, kako je to lepo rekao predsednik Bundestaga Norbert Lamert: „Turska vlada je odgovorna za to kako će se ubuduće podsećati na taj događaj.“ Ankara do sada negira da je parlament taj koji može da stavi u istorijski kontekst činjenice iz 1915. – za to postoje sudovi i samo oni imaju prava to da urade. Međutim, od danas je jasno: upravo je parlament pravo mesto za odnos sa mračnim poglavljima istorije. Jer kada predsednik Nemačke i Bundestag jedan zločin nazovu zločinom, oni pri tom nikome ne drže pridike, niti su arogantni, a naročito ne zanemaruju istoriju. Upravo je suprotno: imajući u vidu nemačku sukrivicu u genocidu nad Jermenima, Nemačka je pri tom pre svega jedno – iskrena.