Nemačka ipak isporučuje oružje u krizna područja? | Politika | DW | 08.02.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Provera činjenica

Nemačka ipak isporučuje oružje u krizna područja?

Nemačka savezna vlada odbija zahteve Ukrajine za isporukom oružja. Razlog: Nemačka načelno ne isporučuje nikakvo „ratno oružje“ u krizna područja. DW provera činjenica pokazuje: taj princip je nekoliko puta ignorisan.

Uz granicu as Ukrajinom Rusija je nagomilala oko 100.000 vojnika, tvrde zapadne tajne službe. Ukrajina to smatra pretnjom i nastoji da se naoruža. Već su joj brojne zemlje isporučile oružje. Nemačka je do sada isporučila samo 5.000 kaciga. Ukrajinska vlada i zvanično je od Berlina zatražila isporuku oružja, ali nemačka vlada to odbija. I kancelar Olaf Šolc (SPD) i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni) ukazuju na načelo prema kojem Nemačka ne isporučuje oružje u krizna područja. U koalicionom ugovoru SPD, Zelenih i FDP o tome doslovno piše: „Izuzetak može da postoji samo u obrazloženom pojedinačnom slučaju, koji će biti javno i razumljivo dokumentovan.“

-pročitajte još: Nemačka politika prema Ukrajini na meti kritika

Takvih izuzetaka ima, tvrde ljuti korisnici na društvenim mrežama. „Pitajte Nemce o isporukama oružja Saudijskoj Arabiji, Egiptu, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima“, piše na Fejsbuku jedan čitalaca DW iz Ukrajine. Drugi korisnik tvrdi: „Nemačko oružje se koristi u ratovima i oružanim sukobima po čitavom svetu, uostalom koristi ga i IS…“ Da li je to tačno?

Tvrdnja: „Nemačka savezna vlada već dugi niz godina ima jasan kurs: ne izvozimo u krizna podrućja i nećemo u Ukrajinu isporučivati nikakvo ubojito oružje“, ponovio je kancelar Olaf Šolc u nedelju na ARD-u stav Nemačke o pitanju da li će ukrajina biti podržana i oružjem. On je tako potvrdio ranije iznete stavove.

Provera činjenica DW: To nije tačno

„U prošlosti smo isporučivali, ali uvek u zavisnosti od situacije“, kaže za DW Kristijan Meling, stručnjak za bezbednost iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. „To znači da u Nemačkoj postoji načelo provere svakog pojedinačnog slučaja. Mi sagledamo svaki pojedinačni slučaj.“

I Piter Vezeman iz Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) u izjavi za DW potvrđuje da je Nemačka u novije vreme slala oružje u krizna područja. „Potpuno je jasno da nije tačno da Nemačka ne isporučuje oružje zemljama ili akterima u stanju konflikta. Ima mnoštvo primera kod kojih je nemačko oružje izvezeno uz saglasnost nemačke vlade, uz njenu posebnu podršku ili ga je čak direktno ona sama izvezla.“

Nemačko oružje u jemenskom ratu

Jedan primer je Egipat koji je, prema SIPRI-indeksu „Trend Indicator Value“ (TIV) peti najveći uvoznik nemačkog oružja od 2010. godine. Samo u periodu od 1. januara 2021. do 14. decembra 2021. za Egipat su izdate dozvole za izvoz oružja u vrednosti od 4,34 milijarde evra, navodi nemačko Ministarstvo privrede i zaštite klime. Većinu toga odobrila je prethodna vlada, u zadnjim danima vladavine kancelarke Angele Merkel – i to iako Egipat vojno učestvuje u konfliktima u Jemenu i Libiji, i na meti je kritika zbog masovnog kršenja ljudskih prava.

Uprkos tome što je Egipat umešan u jemenski rat, Nemačka snabdeva tu zemlju ratnim brodovima poput ovog

Uprkos tome što je Egipat umešan u jemenski rat, Nemačka snabdeva tu zemlju ratnim brodovima poput ovog

Da li to znači da Egipat koristi nemačko oružje u ratovima u Jemenu i Libiji? Piter Wezeman tu mogućnost ne isključuje. „Isporuke iz Nemačke u Egipat mogu se podeliti u dve grupe. U prvu spadaju sistemi za protivvazdušnu odbranu i, koliko ja mogu da uočim, oni nemaju gotovo nikakve veze s ratom u Jemenu.“ Problematična bi mogla da bude druga grupa: ratni brodovi. „Fregate bi sigurno mogle da igraju određenu ulogu u ratu u Jemenu, gde je važan deo bila pomorska blokada“, kaže stručnjak SIPRI. Osim toga, tako velike isporuke oružja pomažu u legitimisanju i jačanju vlade u Egiptu, naglašava Vezeman.

Čitav niz drugih zemalja koje su od 2015. vojno umešane u rat u Jemenu dobio je isporuke oružja iz Nemačke. Među njima su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Katar. Prema Izveštaju o izvozu oružja za 2020, nemačka vlada odobrila je izvoz Kataru municije za topove i puške, kao i delove municije za haubice, koji se nalaze na spisku „ratnog naoružanja“, što je aneks u Zakonu o kontroli ratnog naoružanja. Osim toga, nemačka vlada je krajem 2020. odobrila isporuku Kataru 15 protivvazdušnih oklopnih vozila tipa Gepard.

Da nemačko oružje igra veliku ulogu u ratu u Jemenu potvrdilo je 2019. i istraživanje u okviru projekta „#GermanArms“. Vlada u Berlinu je morala da prizna da je izdavanje dozvola za neke isporuke oružja bila greška, podseća Piter Vezeman. „Ili je eventualno u Berlinu postalo jasnije da bi rizici povezani s time mogli da budu preveliki, pa su isporuke obustavljene. To je bio slučaj sa Saudijskom Arabijom s kojom je bila dogovorena isporuka velikog broja patrolnih čamaca. Nakon ubistva novinara Džamala Kašogija u generalnom konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu, obustavljene su, a kasnije i opozvane sve dozvole za izvoz oružja Saudijskoj Arabiji. Od tada je u Nemačkoj na snazi zabrana izvoza oružja Saudijskoj Arabiji, koja je već više puta produžavana.

Nemački izvoz oružja u Saudijsku Arabiju od 2002. do 2020. u milionima evra

Nemački izvoz oružja u Saudijsku Arabiju od 2002. do 2020. u milionima evra

Teško partnerstvo s Turskom

Još jedan krajnje sporan kupac nemačkog oružja jeste članica NATO Turska. Ta zemlja se proteklih decenija „bitno promenila“, kaže stručnjak za bezbednost Kristijan Meling. „Naknadno se može utvrditi da je isporuka oružja bila greška. Vlada ima pravo da pogreši u proceni, jer procena je ipak samo procena.“

Nemačka je Turskoj godinama isporučivala oružje vredno stotine miliona evra, iako je ta zemlja na meti kritika zbog kršenja ljudskih prava i iako je Ujedinjene nacije ubrajaju među zemlje koje su se isporukama oružja umešale u rat u Libiji. Osim toga, turska vlada već decenijama vojno deluje protiv kurdskog PKK, kako u Turskoj, tako i u susednim zemljama. Posebno je kritična bila situacija nakon vojne ofanzive Turske protiv kurdske milicije YPG na severu Sirije 2018. godine.

Da li se nemačke protivoklopne rakete ispaljuju na nemačke tenkove? To pitanje su postavili tada neki mediji. Razlog je bila nemačka podrška kurdskim Pešmergama u borbi protiv terorista IS na severu Iraka u leto 2014. godine. Isporučene su ne samo kacige, pancir-prsluci i uređaji za vezu, već i različito oružje, uključujući i automatske puške, pištolji, protivoklopno oružje i ručne bombe – prema navodima vlade Nemačke u vrednosti od preko 90 miliona evra.

Vojnici Bundesvera od 2015. podržavaju obuku snaga bezbednosti u oblasti Erbil u severnom Iraku

Vojnici Bundesvera od 2015. podržavaju obuku snaga bezbednosti u oblasti Erbil u severnom Iraku

Kurdska regionalna vlada se tada, istina, obavezala da će to oružje koristiti isključivo protiv tzv. „Islamske države“, ali to nije kontrolisano. Na pitanje poslanice Agnješke Bruger 2016, vlada je odgovorila da se ne može isključiti da je nešto od tog oružja iz Nemačke završilo i na crnom tržištu. Pa čak ni kontrole nakon isporuke ne mogu da isključe rizik od toga da to oružje bude upotrebljeno u konfliktima, kažu stručnjaci s kojima je razgovarao DW.

Prepoznati buduća krizna žarišta?

I Meling i Vezeman kritikuju to što nemačka vlada s jedne strane vodi restriktivnu politiku izvoza oružja, a s druge nema jasan bezbednosno-politički kompas za izdavanje dozvola za izvoz. „Potrebna je sistematska analiza promena bezbednosno-političke situacije koja bi se stalno aktuelizovala. U koje zemlje može da se izvozi? Koliko su one bezbedne? I u koje zemlje ne može da se isporučuje oružje“, kaže Kristijan Meling.

Mišljenja se često razilaze oko toga da li je neka zemlja krizno područje ili nije. Recimo Južna Koreja: prema indeksu SIPRI, ta zemlja je daleko najveći uvoznik nemačkog oružja. Ali, Južna Koreja je formalno „u ratnom stanju sa Severnom Korejom“, podseća Piter Vezeman. Nemačka tamo izvozi s namerom da pomogne Južnoj Koreji da se zaštiti od moguće agresije iz Sjeverne Koreje, ali zašto onda vlada ne isporučuje oružje Ukrajini“, pita taj stručnjak.

Nova savezna vlada želi da promeni to da trenutno ne postoji pravni okvir za izvoz oružja. Jirgen Tritin, poslanik Zelenih u Bundestagu zadužen za spoljnu politiku, rekao je za ARD da je Savezno ministarstvo privrede, kojim rukovodi njegova stranka, dostavilo odgovarajući nacrt zakona na prvu raspravu. To bi trebalo da „neobavezujuće principe o izvozu oružja učini obavezujućim“, rekao je Tritin.

Zaključak: Nemačka se nije dosledno držala načela da ne isporučuje oružje u krizna područja. Vlada u Berlinu u više navrata je odobravala isporuke oružja zemljama koje su umešane u ratne sukobe ili su i same krizna područja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.