Nemačka i Hrvatska: koordinirano predsedavanje EU | Evropa | DW | 17.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Nemačka i Hrvatska: koordinirano predsedavanje EU

Perspektiva članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU – to je bilo jedno od najvažnijih pitanja tokom razgovora hrvatskog premijera Andreja Plenkovića i nemačke kancelarke Angele Merkel u Berlinu.

Logično: godina u kojoj Hrvatska i Nemačka predsedavaju Savetu Evropske unije započela je posetom hrvatskog premijera Andreja Plenkovića Berlinu i konsultacijama s kancelarkom Angelom Merkel koja još uvek, uprkos tome što se završetak njenog mandata nazire, mnoge evropske konce drži u svojim rukama.

Hrvatska je u Berlinu predstavila svoje prioritete predsedavanja EU, a na konferenciji za novinare nakon sastanka u kancelarskom uredu najviše se moglo čuti o jednom prioritetu: pitanju perspektive članstva u Evropskoj uniji za zemlje Zapadnog Balkana.

Zapadni Balkan i EU – jedan od prioriteta

I Angela Merkel i Andrej Plenković odmah na početku konferencije stavili su do znanja da najavljeni samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana početkom maja u Zagrebu vide kao veoma važan element za rešavanje problema i pomeranja s mrtve tačke procesa približavanja zemalja regiona jugoistočne Evrope Evropskoj uniji.

„Samit o Zapadnom Balkanu koji će se održati u Zagrebu veoma je važan događaj i to zbog problema s početkom pregovora Severne Makedonije i Albanije. Nadamo se da ćemo na sastanku na vrhu EU i zemalja Zapadnog Balkana postići pomake na tom polju“, rekla je Angela Merkel. Ona je podsetila da Nemačka nije bila ta koja se protivila otvaranju pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom i da to neće biti ni u budućnosti.

Velika očekivanja od majskog sastanka u Zagrebu ima i hrvatski premijer. On se nada da će taj susret definisati odnose tih zemalja s Evropskom unijom. „Taj samit će dati realnu perspektivu u odnosima EU sa zemljama u susedstvu kako bismo znali kojom dinamikom će se te zemlje kretati prema članstvu“, rekao je Plenković.

I još: budžet i Bregzit

Jedan od većih zalogaja ovogodišnjeg predsedavanja Evropskoj uniji biće i dogovor oko zajedničkog višegodišnjeg budžetskog okvira. Tu će, kako je rekla nemačka kancelarka, biti potrebno mnogo veštine da bi se postigla ravnoteža između različitih interesa, posebno nakon izlaska Velike Britanije, jedne od zemalja koje više uplaćuje u budžet nego što iz njega izvlače. A tu je odnah i drugi zadatak: Bregzit koji će, kada se napokon dogodi krajem januara, zahtevati mnogo energije jer je otvorenih pitanja i dalje mnogo.

Hrvatska će, čini se, mnogo profitirati od činjenice da predsedavanje od nje preuzima upravo Nemačka. To je bilo jasno još tokom nastupne posete hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Grlića-Radmana prošle jeseni Berlinu kada je dogovoreno da će u Zagreb, u cilju koordinacije i operativne pomoći, doći i jedan službenik nemačkog ministarstva spoljnih poslova.

Akcioni plan i „Zelena nedelja“

Među rituale svakog bilateralnog susreta nemačkih i hrvatskih političara spada i spominjanje broja nemačkih turista u Hrvatskoj. To nije izostavljeno ni ovoga puta, s tim da se hrvatski premijer pohvalio rekordnim brojkama od tri miliona nemačkih gostiju koji su ostvarili 21 milion noćenja.

-pročitajte još: Uzbudljiva godina za Hrvatsku

Povećanju obima ekonomske razmene s Nemačkom Plenković i članovi njegove mnogobrojne delegacije, s ministarkom poljoprivrede Marijom Vučković i ministrom privrede Darkom Horvatom na čelu, nadaju se i nakon sajma „Zelena nedelja“ koji je svečano otvoren u četvrtak uveče.

Na otvaranju se recimo moglo čuti da je Finska, koja je prošle godine bila zemlja-partner na „Zelenoj nedelji“, nakon nastupa u Berlinu naglo povećala izvoz. Tome se nadaju i Plenković i njegova vlada, ali i pedesetak izlagača koliko ih je iz Hrvatske ove godine doputovalo na poljoprivredni sajam u Berlin.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama