Nemačko-grčki odnosi u komplikovanoj fazi

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble uputio je reči kritike na adresu grčkih konzervativaca zbog njihovog stava o štednji. Povodom aktuelnih pregovora sa Atinom, on je ovako formulisao šta ga muči: „Najteža tačka po mom mišljenju – s obzirom na političku situaciju u Grčkoj, a i ankete u tamošnjoj javnosti – jeste pitanje: ko zapravo garantuje da će posle izbora zakazanih za april, Grčka i dalje da se pridržava onoga što smo se dogovorili?“

Šojble je posebno apostrofirao „Novu demokratiju“, stranku koja je u svoj predizborni program ugradila neslaganja sa programom štednje, što stvara veliki problem. On je dodao da i u Grčkoj toga moraju postati svesni. Nemački ministar finansija je rekao da vidi koliko je Grčkom narodu teško „zato što je politička klasa“ te zemlje „zakazala još pre mnogo godina“. A onda su pale teške reči koje su naljutile mnoge predstavnike atinske političke elite:„A sada nisam siguran da li su svi u političkim strankama u Grčkoj svesni svoje odgovornosti za tešku situaciju u zemlji. Mi smo vrlo svesni svoje odgovornosti za Grčku i njen narod. Ali, kao što sam uvek govorio, možemo da pomognemo, ali ne možemo da sipamo u bure bez dna.“

„Ko je Šojble?!“…

Šojble je rekao da je za njega najbolji italijanski model, u kome su se stranke najpre fokusirale na rešavanje najtežih problema. Tamo je na vlasti vlada koju podržavaju sve stranke, vlada koja je dobila rok od godinu dana za raščišćavanje najbitnijih problema. Posle toga, tvrdi Šojble, može da se uspostavi normalan demokratski proces. Grčki predsednik Karolos Papuljas nije dugo čekao sa odgovorom Šojbleu. Temperamentnog 82-godišnjeg političara, nekada nemačkog studenta, vest o Šojbleovom intervjuu je zatekla na jednom sastanku u Ministarstvu odbrane u Atini. „Kao Grk ne dozvoljavam da gospodin Šojble vređa moju zemlju“, rekao je, vidno uzbuđen, da bi u nastavku u njemu počeo da kuva gnev: „Ko je uopšte g. Šojble, da sme da vređa Grčku? Ko su Holanđani, ko su Finci?“… Papuljas je dodao da su Grci uvek branili ne samo svoju slobodu, nego i slobodu Evrope.

„Budimo umereni“

Prvi nemački političar koji mu je odgovorio, i to iz Perua, bio je nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, koji je od Papuljasa ovako zatražio da „spusti loptu“: „Apelujem na grčke političke vođe da se unose eskalaciju u ovakvu debatu. Sada moramo biti umereni i ne možemo prihvatiti ovakvu kritiku Nemačke i onih koji u njeno ime vode pregovore. Neophodno je da svako da svoj doprinos razboritom tonu debate. To važi za nas, ali, u svetlu najnovijih izjava, i za grčko rukovodstvo“, rekao je Vestervele novinarima na aerodromu u Limi. Za to vreme, mnogi atinski politički komentatori su intervju ministra finansija Šojblea već tumačili kao pritisak na Grčku da odloži izbore kako bi tehnokratska vlada Lukasa Papademosa mogla da nastavi sa započetim reformama i sprovođenjem u delo predviđenih mera štednje.

Šojble gubi nadu, Merkel se još „drži“

U samoj Nemačkoj, kako piše današnji Zidojče cajtung, počinje da se ocrtava neslaganje između kancelarke Angele Merkel i ministra finansija Šojblea oko pravog puta za spasavanje Grčke. Prema navodima iz krugova bliskih vladajućoj koaliciji, Šojble teži ka rešenju koje bi polazilo od formalnog bankrota Grčke, dok Merkelova takav korak smatra previše riskantnim. Iskustvo poslednje dve godine je za ministra finansija pokazalo da više nema nade da će Grci uspeti da sprovedu u delo predviđene mere štednje. Čak i kada bi to uspelo, smatra Šojble, 2020. godine bi državni dug još uvek iznosio 120 odsto bruto društvenog proizvoda, što bi i dalje bilo previše. Angela Merkel se, piše dalje minhenski dnevnik, u velikoj meri slaže sa tim mišljenjem, ali ne i sa zaključkom – ona strahuje da bi bankrot Grčke mogao da izazove „udarni talas“ koji bi mogao da odnese i Španiju i Italiju, a to bi značio i kraj monetarne unije.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković