Nemački koncerni se uveliko pripremaju za eventualnu pandemiju ptičjeg gripa

Većina velikih nemačkih preduzeća priprema se za pandemiju ptičjeg gripa, do koje bi moglo da dodje. To je rezultat ankete časopisa «Virtšaftsvohe» sprovedene medju 30 nemačkih koncerna. Glavni i odgovorni urednik tog časopisa Volfgang Velp kaže:

«Mi smo zaključili da je u 18 preduzeća izradjen specijalni plan preventive za slučaj ptičjeg gripa. Mnoge firme su formirale timove, u kojima se nalaze saradnici iz raznih odeljenja, koji se brinu o tom problemu. To znači, oni se na nadležnim mestima informišu o tome kako bolest napreduje i prave planove šta činiti ako do pandemije dodje».

Iz ankete dalje proizilazi da 12 koncerna informiše svoje saradnike preko intraneta ili elektronskom poštom o potencijalnim opasnostima od ptičjeg gripa. Sedam koncerna je navelo da su nabavili veće količine lekova Tamiflu ili Relenca, za koje se veruje da su efikasni u suzbijanju ptičjeg gripa, a koji su namenjeni zaposlenima u tim koncernima. Nekoliko koncerna je navelo da imaju nameru da te lekove nabave.

«Naravno da se o toj temi još javno mnogo ne govori. Mnogi ne žele da iznose detalje, jer se plaše da bi zaposlene mogla da zahvati panika. Ali mi mislimo da je to tema kojom će se preduzeća narednih meseci veoma ozbiljno baviti», kaže Volfgang Velp.

U softver koncernu SAP su planovi za slučaj pandemije razradjeni u detalje. Tamo je čak u krajnjem slučaju predvidjena i kompletna evakuacija centrale koncerna.

«Plan za slučaj krize ide tako daleko da čim se pojavi prvi slučaj bolesti u preduzeću, centrala u Valdorfu će odmah biti zatvorena, a svi zaposleni će biti poslati kućama. SAP je zato udvostručio mogućnosti obavljanja posla od kuće. Recimo udvostručen je broj telefonskih brojeva, kako bi ljudi lakše mogli da rade kod svoje kuće. Isto tako razradjene planove imaju i banke», dodaje Vofgang Velp.

Ali da li će ti planovi zaista biti i sprovedeni u delo, o tome trenutno ne mogu da se daju nikakve ozbiljne prognoze. Najzad niko još nije doživeo situaciju jedne pandemije i moguće histerije i panike, koja iz toga proizilazi.

«Naravo da je za preduzeća to jedna sasvim nepoznata situacija. Menadžement rizika postoji u gotovo svim preduzećima. Mnogi su ga forsirali posle 11. septembra 2001. Ali ti planovi su uvek bili usmereni na slučaj štete na infrastrukturi, dakle za slučaj terorističkog napada, požara, zemljotresa i slično. Ptičji grip je u tom smislu sasvim novi scenario. Kalkuliše se da, ako bi zaista došlo do pandemije, do 50 odsto zaposlenih više ne bi moglo da dolazi na posao. I to većina ne zbog toga što su bolesni, već što bi se prosto plašili da bi u firmi mogli da se zaraze ili zato što bi kod kuće morali da neguju nekoga ko se već razboleo», kaže Velp.

On, medjutim, deluje uzdržano na pitanje njegovih ličnih utisaka u vezi sa planovima firmi u slučaju izbijanja pandemije ptičjeg gripa. Šta misli šta je u tom slučaju važnije za preduzeća: da štite svoje zaposlene ili da obezbede da posao odvija kako treba?

«To mi zapravo ne bismo mogli da kažemo i ja smatram da to ne može tako da se razdvaja, jer zaposleni su bitni za pravilno odvijanje posla. Naravno, radi se o tome da se obezbedi logistika za fukcionisanje firme i slično. Ali mora se reći i da se preduzeća zaista brinu o svojim zaposlenima», ističe Volfgang Velp, glavni i odgovorni urednik časopisa «Virtšaftsvohe», koji sproveo anketu medju najvećim nemačkim koncernima o tome šta čine u cilju zaštite od eventualne pandemije ptičjeg gripa.