Nemački karneval u svojoj najluđoj fazi

Karneval u Nemačkoj nazivaju petim godišnjim dobom. U zapadnim krajevima oko Kelna počinje uvek 11. novembra u 11 sati i 11 minuta. Ipak, vrhunac je u februaru ili martu, ove godine je početak sedmodnevnog ludila upravo danas. Desetine hiljada posetilaca svake godine dolazi u „grad sa katedralom“ kako bi uživo mogli da prate najpoznatiji karneval u Evropi. Smisao lude zabave je slavlje u grupi: zajedno se pije, zajedno se ljulja u ritmu muzike i igra. Za turiste je zaista dobro iskustvo videti ljude po ulicama koji odbacuju svoju svakodnevnu uštogljenost, stid i uzdržanost i pevaju po ulicima, uz kriglu obaveznog kelnskog piva - Kelš.

Ventil za opuštanje

Karneval za većinu Nemaca predstavlja svojevrstan ventil za opuštanje, dobrodošli iskorak iz svakodnevice i zašto da ne, mogućnost da postanu neko drugi. Naravno, nema karnevala bez maskiranja i maske, što ljudi opet koriste za beg iz svakodnevnog sivila pa stroge službenice na posao dolaze obučene u često raskalašne kostime trbušnih plesačica ili veselih klovnova, a muškarci neretko uskaču u ženske kostime.

Pripreme za karneval tokom cele godine

U Nemačkoj postoje organizacije za proslavu karnevala koje se tokom čitave godine pripremaju za slavlje. Ista je stvar i sa muzičkim grupama koje sviraju samo karnevalsku muziku. Ovih dana u Kelnu odjekuje uzvik „Kele alaf“, termin koji se prvi put pojavio 1635. godine i koji znači „Keln pre svega“.

Povorka na Rozenmontag

Karnevalska povorka, tzv. Rozenmontagszug, kreće u ponedeljak. Povorke vozila dekorisanih određenim motivima, vrhunac su događaja u nemačkim karnevalskim centrima Kelnu, Diseldorfu i Majncu. Nedeljama ranije se ručno izrađuju figure od papira i žice koje često prikazuju političare u grotesknim situacijama. Kritikovanje politike za karnevaliste je pitanje časti . „To političari moraju da podnesu“, kaže Kaj-Uve Šrajber, član Upravnog odbora karnevalskog udruženja u Majncu. Lokalni, pokrajinski i savezni političari i sami se vrlo rado pokazuju na karnevalskim slavljima kako bi skupili poene kod birača. Moto, odnosno motivi paradnih vozila, ostaju tajna do samog početka. Niko ne sme da ih pre toga fotografiše. To sa jedne strane treba da poveća napetost i podstakne radoznalost kako bi se privuklo što više gledalaca.

Karneval – veliko slavlje, odličan biznis

Prema podacima Saveza nemačkog karnevala, godišnji prihod od karnevalskih artikala i kampanja iznosi skoro dve milijarde evra. Savez ima oko 2,6 miliona karnevalskih luda (kako se ovde nazivaju karnevalisti) organizovanih u 4.700 udruženja. Ali nisu oni jedini koji troše novac. U Kelnu slavlje luda donosi u proseku oko 460 miliona evra. Od toga 165 miliona odlazi na prihode u gastronomiji i hotelijerstvu. Za kostimiranje Kelnjani troše oko 85 miliona evra. Ali i grad Keln i obližnje opštine se raduju karnevalu – uostalom i oni kasiraju tokom „Petog godišnjeg doba“ oko pet miliona na dodatne trgovinske poreze.U međuvremenu oko 3.000 nemačkih preduzeća sa više od 40.000 zaposlenih živi cele godine od biznisa sa karnevalom.

Autori: Volfgang Dik / Klaus Dojze / Boris Rabrenović
Redakcija: Jakov Leon