Nemački Jevreji – život u vremenskoj kapsuli

Mlada, zgodna žena, u pratnji mladog muškarca. Oboje se smeškaju u kameru, oboje zamotani u tople kapute. Sedmi novembar 1938. - dva dana pre „Kristalne noći“, u kojoj su nacisti sistematski uništavali sinagoge, jevrejske prodavnice, stanove i groblja po Nemačkoj.

Za mladu ženu sa fotografije, 7. novembra završio se deo njenog života, koji joj je izuzetno mnogo značio. Nacistička diktatura zabranila je rad Jevrejskog kulturnog udruženja „Rajn-Rur“ (Rhein-Ruhr). Adelhajd Štruk kretala se u umetničkim krugovima i sačuvala je fotografije sa premijera i raznih svečanosti. Dokumentovala je i „Dan raspuštanja kulturnog udruženja“, kako je sama napisala ispod fotografije.

Pismo iz Terezijenštata

Sada se album sa fotografijama nalazi na stolu u stanu njenog sina Mihaela Naveha u Tel Avivu. To je deo ostavštine njegovih roditelja, koji su pred nacizmom pobegli u Palestinu i potom se tamo upoznali. Naveh je po stolu naslagao sačuvana pisma, svedočanstva, slike i knjige. Među njima je i crtež koji prikazuje njegovu majku: fine crte lica, melanholični pogled – možda delo nekog obožavaoca, nacrtano negde u pozorištu?

Tu su i knjižice sa programom Jevrejskog kulturnog udruženja, karte za pozorište, zbirka bajki braće Grim na nemačkom i engleskom. Na potvrdi o ulasku u Palestinu Navehovog oca iz 1936. stoji potpis britanskog „komesara za Palestinu“. A tu je i pismo koje su 1942. Navehovom ocu u Palestinu poslali njegovi roditelje iz koncentracionog logora Terezijenštat. Na pismu je pečat Crvenog krsta i cenzora u Palestini. Pismo je stiglo. Roditelji su u Terezijenštatu „nestali“, kaže Naveh.

„Sva se naježim kad vidim takve dokumente“, kaže Felisitas Gricman iz centra „Mozes Mendelson“ (Moses Mendelssohn – MMZ) u Potsdamu, dok s Mihaelom Navehom pregleda dokumenta. Ona učestvuje u istraživačkom projektu kojem je cilj očuvanje nemačko-jevrejskog kulturnog nasleđa. Naveh je o njihovu radu saznao iz članka objavljenog u nemačko-hebrejskim novinama „MB Yakinton“, pa se javio da poseduje dokumenta koja bi mogla da budu zanimljiva. Dr Naveh je veterinar i radi u farmaceutskoj industriji. Nada se da će se Centar na odgovarajući način pobrinuti o ostavštini njegovih roditelja.

Kulturno blago u kovčegu

Felisatas Gricman, uprkos tome što je krajnje ganuta, na dokumenta gleda i okom naučnice: „Foto-album je za naše istraživanje najvažniji. To je pravo blago! Već je samo po sebi zanimljivo to što je majka album i knjižice sa programom Kulturnog udruženja uopšte ponela sa sobom u Palestinu, verovatno u jednom jedinom koferu u koji možda može da stane deset kilograma. Ne bih da umanjujem vrednost dokumenta kao što je dirljivo pismo iz Terezijenštata, ali mislim da takvih pisama ima i u drugim ostavštinama.“

Mihael Naveh je i sam pokušao da dokuči zbog čega su njegovi roditelji sačuvali baš ta dokumenta: „Ono što su moji roditelji ovde napravili ja zovem 'vremenska kapsula'. Oni su iz Berlina i Kelna poneli kulturu koja je tada, kada su oni napuštali Nemačku, bila na svom vrhuncu. I oni su je čuvali. To se sa protokom vremena ništa nije promenilo.“

Sanjao na nemačkom

Isto je važilo i za njegovog oca, koji je radio kao dekorater. „On je i dalje živeo kao „Jeke“ (Jecke – izraz za nemačke Jevreje koji su se doselili u današnji Izrael)“, priča Naleh. „Sa šetnjama po prirodi, pevanjem, kulturnim večerima, koncertima i operom, a kod kuće sa klasičnom muzikom. Mnogo je čitao. Mislim da sam to nasledio od njega. Kao dete sam paralelno čitao po dve-tri knjige. On je kasnije vrlo često putovao u Berlin, sarađivao sa berlinskim gradskim vlastima. Živeo je život nemačkog Jevreja u egzilu. Verovatno je sanjao na nemačkom!“

Upravo takve biografije želi da istraži Centar „Mozes Mendelson“. „Naravno da se tu postavlja i pitanje identiteta: Kako su ljudi sami sebe definisali u inostranstvu? Kako su se osećali?“, kaže Felisita Gricman. Odaziv je, kaže, do sad bio pozitivan. Mnogi su se pitali, zbog čega neko to još ranije nije istražio? „Vreme nam ističe. Dokumenta trule po podrumima, svedoci vremena umiru. Moramo da delujemo sada.“

Autorke: Aja Bah / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković