Nemačka: Sve manje lekara na selu

Nemačka jeste među zemljama koji imaju najviše lekara, ali svi bi u gradove, dok je u selima sve više praznih ordinacija. Ministar zdravlja Filip Resler, i sam lekar, pokušava to da promeni: „Na kraju će ljudi suditi o zdravstvenoj politici samo na osnovu toga koliko im je daleko lekar i koliko dugo moraju da čekaju na pregled“, kaže ministar.

Zato smatra da bi prednost prilikom upisa na studije trebalo da imaju oni koji su spremni da se obavežu da će neko vreme raditi u seoskim područjima. Resleru, koji je bio lekar u vojsci, bliska je i ideja o kvotama. Naime za Bundesver je rezervisano dva odsto mesta na medicinskim fakultetima, slično bi moglo da se učini i kada je o budućim seoskim lekarima reč.

Kako bi se mesta popunila Resler je čak spreman da ublaži veoma stroge kriterijume upisa na medicinu. Mogli bi da se upišu ne samo oni koji su srednju školu završili sa najvišim prosekom, nego i oni koji bi iz sveg srca želeli da se bave tim pozivom. Relser kaže: „Prosek ocena ne govori još ništa o tome da li će neko biti dobar lekar ili ne, da li saoseća sa pacijentima i da li je spreman da radi i na selu kako bi pomogao ljudima. Zašto se studiranje ne bi omogućilo i medicinskim sestrama, asistentima u hitnoj pomoći ili zaposlenim u sanitetskoj službi?“, pita se ministar.

Ko hoće na selo dobija stipendiju

Već danas sve više fakulteta proverava i predispozicije kandidata za poziv lekara. U saveznoj zemlji Saksoniji studenti koji se obavežu da će neko vreme raditi na selu dobijaju stipendiju od 300 do 600 evra koju moraju da vrate ukoliko se predomisle po završetku studija.

Kako tokom sledećih decenija lekara neće nedostajati samo u seoskim područjima ministar Resler bi želeo da ublaži numerus klauzus, ograničenje broja studenata medicine. Danas na fakultetima ima 8.500 mesta, da bi se ispunila želja svih zainteresovanih taj broj bi trebalo učetvorostručiti. Izgledi za tako nešto su mali s obzirom na prazne kase – studiranje medicine u Nemačkoj košta između 180 i 300 hiljada evra.

Međutim, kritičari upozoravaju da postoje i drugi razlozi zašto nema dovoljno lekara: 40 odsto onih koji diplomiraju zapošljava se u privredi ili državnoj upravi, a samo 2008. godine oko tri hiljade nemačkih lekara otišlo je, zbog boljih uslova, na rad u SAD, Veliku Britaniju, Švajcarsku i Austriju.

Autori: Bernt Gresler / Nenad Briski

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević