Nemačka privreda sve prisutnija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima

Ujedinjeni arapski emirati su zahvaljući nafti postali vrlo bogati. Medjutim, oni ne žele da se oslone samo na prihode od crnog zlata, jer, najzad, izvori u Persijskom zalivu nisu nepresušni. Zato Emirati intenzivno rade na tome da prestrukturišu svoju ekonomiju i da razviju i druge sektore privrede, koje će zemlji omogućiti blagostanje i u budućnosti.

U Dubaiju se trenutno gradi luksuzno stambeno naselje na veštački stvorenom ostrvu u obliku palme. Turisti borave u hotelu koji se nalazi pod vodom. U Persijskom zalivu, na strani Arabijskog poluostrva, vlada raspoloženje pune akcije. O tome izveštavaju i predstavnici nemačke privrede koji često putuju u taj region. Mihael Velert iz Društva za unapredjenje privrede u Esenu je impresioniran naglim privrednim rastom koji se beleži u Ujedinjenim arapskim emiratima.

«U Dubaiju nema nijednog mesta gde se ne vide brojni kranovi. Na jednom gradilištu sam izbrojao 70 kranova i tada sam prestao da brojim, a bilo ih je još dosta», kaže ovaj privrednik.

Najpoznatiji emirat Dubai se ne oslanja više samo na naftu, već želi da stvori ime i kao finansijski centar. Aksel Šteler, preduzetnik iz Esena, namerava i sam da učestvuje u privrednom rastu Dubaija. On tamo vodi reklamnu agenciju za arapske firme. Pored ostalog on objavljuje publikacije namenjene gradjanaima Dubaija koji žele da se leče u nemačkim bolnicama. Za njega je filijala u Dubaiju vrlo važan poslovni poduhvat:

«Dubai je region koji beleži privredni bum. Dubai je region sa najbržim privrednim rastom u svetu. A i Abu Dabi se nalazi pred velikim uzletom. Smatra se da tu ima još mnogo više novca nego u Dubaiju. Tu se mnogo toga dešava i za nas je veoma važno da u tome učestvujemo», kaže Šteler.

Ali ne samo Dubai i Abu Dabi, već i drugi arapski emirati žele da privuku nemačke firme i to ne samo zbog kapitala. Usama el Omari iz šeikata Ras al Kaimah kaže da njegova zemlja nudi povoljne uslove za strane investicije – oslobadjanje od poreza i malo birokratije prilikom otvaranja firme:

«Želeo bih jasno da kažem da smo mi zainteresovani da privučeno nemačke firme svih branši, bilo da je reč o onima koje pružaju servisne usluge, bilo da su u pitanju industrijska preduzeća ili zanatske firme. Jer njihovo «know how» (nou hau) i njihova tehnoligija su veoma razvijeni».

Manji šeikati zaista žele da olakšaju uslove nemačkim srednjim preduzećima. Ali zato postoje druge prepreke u poslovnom životu. Jirgen Fridrih, koji se nalazi na čelu nemačke spoljnotrgovinske komore u Dubaiju, morao je da svoj nemački odnos prema vremenu prilagodi orijentalnim navikama:

«Mi smo navikli da termine dogovaramo mesecima unapred. Ovde sam morao da naviknem da termine dogovaram svega dva-tri dana unapred. Tako su i nemački poslovni ljudi morali da se prilagode tome da ne mogu pre podne da doputuju, u podne da imaju poslovni sastanak, a već uveče da se vrate kući», ističe Fridrih.

Ali ne samo različit odnos prema vremenu dovodi do sudara medju kulturama. Ne retko se u gotovo futurističkom ambijentu može sresti Arapkinja poslovna žena sa crnom maramom na glavi. Kakvu moć ima ona u ovom svetu biznisa kojim naizgled dominiraju muškarci? Radža Esa al Gurg je predsednica udruženja poslovnih žena u Emiratima. Istovremeno ona je direktor jedne firme sa 24 zaposlena saradnika i ne želi ništa da zna o diskriminaciji žena u njenoj zemlji.

«Ja ne vidim da žene kod nas imaju neki problem, jer mi smo u našem društvu zaista ravnopravne. Medju nama ima doktorki, advokatica, profesorki univerziteta. I to nije ništa zbog čega bi trebalo posebno da budemo ponosne», naglašava ova žena.