Nemačka je velika zbog srednjih preduzeća

Veliki nemački koncerni su u usponu – bar kada je reč o vrednosti na berzama. I dok se 2010. godine samo Simens nalazio na listi 100 najvećih koncerna u svetu, sada se, prema procjenama lista „Handelsblat“, u tom klubu nalazi već pet nemačkih koncerna, osim Simensa tu su još: Folksvagen, SAP, Bajer i BASF.

Jergen Mates, sa Instituta nemačke privrede smatra da to nije slučajno: „Simens, kada je reč o investicijama i elektrotehničkoj branši, BASF i Bajer u hemijskoj branši i Folksvagen u automobilskoj industriji već decenijama predstavljaju bazu nemačkog uspeha u izvozu“, kaže Mates za Dojče vele. On dodaje da su ta preduzeća 1990-ih godina imala velike poteškoće, da su morala da se restrukturiraju i da su očigledno to obavila veoma uspešno.

Veliki udeo u izvozu

Upadljivo je sledeće: nemački koncerni, koji se sada nalaze među 100 najuspešnijih svetskih koncerna, u prosjeku imaju udeo u izvozu u visini od oko 75 odsto. To ih čini manje podložnim za konjukturne promene, ulazuje Trudbert Merkel, šef za pitanja akcija pri DEKA banci. „Nemački izvoz je u prošloj godini dostigao novi rekord. Izvoz na druge kontinente je više nego kompenzovao nešto slabiji izvoz u zemlje evrozone – i upravo to je ta dobra globalna pozicija nemačkih industrijski preduzeća.“

Orijentacija na izvoz i globalno pozicioniranje su, međutim, samo jedan od razloga za poboljšanje pozicije nemačkih koncerna u međunarodnom poređenju. Na listi koju je sastavio „Handelsblat“, parametar nije bila vrednost sopstvenog kapitala, niti rentabilnost, već isključivo berzanska vrednost, dakle broj akcija, odnosno njihova vrednost. A to može da se promeni za samo pet minuta. To su banke nakon izbijanja finansijske krize 2008. godine veoma bolno osetile. To je takođe morala da iskusi i finska Nokia, donedavno najuspešniji evropski koncern koji sada otprilike ima vrednost kao koncern Henkel iz Diseldorfa.

Investitori se vraćaju

Nemačke akcije sada su ponovo tražene, nakon što su ih strani investitori dugo vremena držali po strani. „Ovde nije bilo dovoljno investicija, oni nisu želeli evro-investicije, ali sada se vraćaju“, kaže Merkel. Nemačka preduzeća su, sveukupno gledano, veoma robusna, ukoliko se uporede sa međunarodnom konkurencijom. To nije kratkotrajni uspeh. Ta preduzeća će još više napredovati.“

U prilog tome govori i činjenica da je vrednost nemačkih akcija i dalje hronično loše procenjena, ako se uzme u obzir njihova vrednost u odnosu na njihovu dobit. „Akcije BASF-a su, u najmanju ruku, podjednako dobre kao i akcije Duponta ili Dow Chemical“, kaže Merkel. „Uopšte ne postoji razlog za jedno tako veliko zaostajanje u odnosu na američka hemijska preduzeća. I to možemo praktično da primenimo na celokupnu vrednost akcija.“

Proizvođač kompjutera Epl, vodeći je na listi 100 najvrednijih preduzeća na berzama. Među prvih deset na listi nalazi se sedam američkih koncerna. Folksvagen je najbolje plasirani nemački koncern i nalazi se na 58. poziciji. Ali, ukoliko se uzme u obzir da je Nemačka četvrta najrazvijenija ekonomija na svetu, onda je broj od pet koncerna plasiranih među 100 u svetu, prilično oskudan.

Brojni razlozi

Jergen Mates smatra da to nije ni slučajnost, ali isto tako ukazuje da ta činjenica nije posebno tragična: „Faktor uspeha nemačke ekonomije predstavljaju preduzeća srednje veličine. Među njima su brojna preduzeća koja su uspešna na svetskom tržištu.“ Mates kaže da su upravo ta preduzeća svetski prvaci, i da Nemačku nisu učinili velikom velika imena poput Poršea i Mercedesa.

Trudbert Merkel, šef za pitanja akcija pri DEKA banci, ima još jedno objašnjenje zašto nemačka preduzeća, kada je reč o vrednosti na berzama, u poređenju sa uspehom kompletne nemačke privrede, nisu tako reprezentativna. „Berzanska kultura u Nemačkoj nije naročito razvijena. Samo sedam odsto nemačkog stanovništva poseduje akcije, dok u SAD taj broj iznosi 25 do 30 posto.“

Autori: Rolf Venkel / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković