Nemačka bi trebalo da plaća više?

Aktuelna kriza primorava ih da preduzmu kratkoročne akcije, kako bi se stabilizovala zona evra. Italija, Španija i Francuska traže od nemačke kancelarke zajednički stav i više novca. Ali, Angela Merkel se brani nogama i rukama.

Na samitu G20 početkom sedmice Evropljanima je poručeno da bi trebalo više da učine kako bi suzbili krizu zaduženosti u Evropi. U Rimu će predstavnici četiri najvažnije države u zoni evra raspravljati o načinu da se to  postigne. Predlozi trojice političara Montija, Rahoja i Olanda idu u istom pravcu - da bi jedina dama među njima, Angela Merkel, trebalo više da plaća. Ali, po svemu sudeći, ona na to u Rimu neće pristati, saznaje se iz diplomatskih izvora.

Kamate su previsoke

Mario Monti, predsednik italijanske vlade želi da Evropski fond za spas evra EFSF neodložno otkupi državne zajmove Italije i Španije. Kamate koje Italija i Španija plaćaju na slobodnom tržištu kapitala su toliko visoke, da ih ove dve zemlje, gledano na duži rok, više neće moći da finansiraju. Mario Monti je prošle nedelje nakon sastanka sa novim francuskim predsednikom izjavio. „Mislim da se potpuno slažem sa predsednikom Olandom kada je reč o stabilnosti u Evropi. Tačnije rečeno, potreban nam je stabilan sistem za finansiranje zone evra. Ali, nema pomoći za džabe. Oni koji se ne trude, ne mogu se nadati stabilnim i normalnim kamatama. I sa druge strane, oni koji se trude, ne smeju biti kažnjeni nenormalno visokim kamatama.“

Monti smatra da se njegova zemlja, za razliku od Grčke, veoma trudi da ostvari „budžetske ciljeve“ koje je postavila komisija EU. I zaista, italijanski deficit je opao, mada ulagači ne kupuju italijanske državne obveznice. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je izjavio da bi Italija mogla da podnese zahtev za kupovinu državnih zajmova od strane zajedničkog Fonda za spas evra i da bi morala da ispuni odgovarajuće uslove. Ali, upravo to žele da izbegnu Italija i Španija da ne bi važile kao kandidati za bankrot. Predsednik španske vlade Marijano Rahoj traži da evropski partneri stave na raspolaganje 100 milijardi evra, ali tako, da to ne važi kao akcija spasavanja. Nemačka kancelarka Angela Merkel je spremna da pomogne, ali samo pod jednim uslovom, koji već nedeljama ovako formuliše:

„Hoćemo Evropu, hoćemo i još više Evrope! Ali, ja želim Evropu u kojoj se zajedničke garancije i zajednička kontrola nalaze u istim rukama. Ne može se dozvoliti da garancije budu u zajedničkoj, a kontrole u nacionalnim nadležnostima.“

Kako da evropska ekonomija postane dinamičnija

Fransoa Oland će u Rimu ponovo insistirati na paktu za privredni rast Evrope. Taj pakt bi iduće nedelje trebalo da bude zaključen, kako bi se Oland pridobio da prihvati fiskalni pakt, znači strožiju budžetsku disciplinu.

„Želimo da naše ekonomije opet postanu dinamične i da se smanje deficiti, pri čemu se ne protivimo budžetskoj disciplini. Privredni rast omogućava da se postignu ciljevi u javnim finansijama“, rekao je Oland i dodao da je to moguće samo zajedno. Mora se pronaći konsenzus za Samit EU, dodao je francuski predsednik.

Uprkos masi složenih problema, Angela Merkel je za sastanak u Rimu predvidela samo tri sata. Posle podne, ona će ponovo biti u avionu, ovoga puta za Gdanjsk, gde namerava da prati utakmicu Nemačka - Grčka, u okviru Evropskog prvenstva u fudbalu.

Autori: Bernd Rigert / Mirjana Veljković Kine
Odg. urednik: Jakov Leon