„Neka svako nosi teret svoje politike“ | Politika | DW | 27.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Intervju

„Neka svako nosi teret svoje politike“

Anu Brnabić treba podržati pre svega zbog njene stručnosti, kaže u intervjuu za DW potpredsednik socijalista Branko Ružić. Pitali smo ga da li je umiren ministarskim mestom u novoj Vladi i šta je levo u politici SPS.

DW: Priča se da ste maltene već novi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Treba li već da se čestita?

Branko Ružić: To zaista sagledavam kroz aspekt strateške saradnje koalicionih partnera SNS i SPS. Mi smo na našim organima utvrdili kandidate za određene resore u Vladi. Jedan od kandidata jesam, ali mislim da pored čestitki – ako se to dogodi – treba povesti računa o odgovornosti koju ćemo poneti zajedno sa drugim resornim ministrima za realizaciju strateških ciljeva Vlade mandatarke Ane Brnabić.

Da li je ministarsko mesto cena da se Branko Ružić smiri? Važili ste se za neku vrstu „disidenta“ unutar vlasti?

Nikad nisam bio protiv Srbije, protiv interesa građanki i građana, uvek sam bio spreman da pomognem. Percepcija je ponekad bila produkt raznih spinova u medijima. Mislim da sada nije vreme za insistiranje na narcizmima malih razlika. Mislim da je važno šta možemo da pomognemo Srbiji. Nikada kroz neki merkantilizam ili lukrativnost nisam sagledavao bavljenje politikom pa to ne činim ni sada. Pozvan sam da dam svoj doprinos, to je velika čast, i trudiću se da to uradim.

Ali Vas stalno napadaju jastrebovi naprednjaka Nebojša Stefanović i Vladimir Đukanović. Sami ste jednom rekli da ne vidite zaveru tajkuna, medija i opozicije protiv Vučića, a on o tome govori svaki dan. Dakle ima razlike u stavovima?

Nema tu uopšte razlike u stavovima, važno je da vidite u kojem političkom i vremenskom kontekstu je to rečeno, i onda je vrlo lako objasniti. Suština je da i gospodin Stefanović i gospodin Vučić i čitav SNS pokazuju jasno opredeljenje za produbljivanje saradnje sa SPS, za obostranim međusobnim uvažavanjem i poštovanjem. Mislim da smo napravili veliki iskorak i drago mi je da sam u tome učestvovao u prethodnih više od šest meseci. To je važno za uspešno funkcionisanje Vlade Srbije.

Kako Vam se svidela ova predstava koja je bila posebno intenzivna prethodne sedmice, a zove se: „Da li Ana Brnabić ima većinu“? Kao da ne znamo da li je ima.

Ne bih rekao da je to predstava, evidentno je da su postojali disonantni tonovi, da postoje političke opcije spremne da podrže politiku koju simboliše Aleksandar Vučić, da podrže zakonodavnu aktivnost u parlamentu – ali ne i da podrže Anu Brnabić. Govorim naravno o Jedinstvenoj Srbiji. To je realna kategorija. Sa aspekta SPS je važno da nikada nije dovođena u pitanje ni strateška saradnja ni podrška mandatarki koju je u skladu sa Ustavom utvrdio predsednik Republike gospodin Vučić. Time pokazujemo da ne robujemo stereotipima i da smo spremni da pravimo velike korake napred – ne samo zbog specifičnosti same kandidatkinje, koja je prva pripadnica nežnijeg pola koja će preuzeti tako važnu dužnost, a uz to pripadnica LGBT populacije. Pored tih specifičnosti, kao osnovni kriterijum barem ja vidim njenu stručnost, kvalitet i dosadašnje iskustvo u rukovođenju raznim procesima.

Kada ste već pomenuli Jedinstvenu Srbiju: Dragan Marković Palma očigledno neće da podrži Anu Brnabić samo zato što je lezbejka. Vi ste već mnogo godina u čvrstoj koaliciji sa jednim nepopravljivim homofobom.

Ne bih davao ocene te vrste. Oni imaju svoju programsku orijentaciju i politiku. Zgražavam se nad homofobijom – mislim da je nedopustiva u Srbiji. Ne govorim sad o političarima, nego o demokratskom društvu, institucijama i evropskim vrednostima kojima težimo. Mislim da je na neki način licemerno kada neko na takav indukovani način želi da napravi politički profit. Ali mislim da je takođe nedopustivo da se bilo kome suspenduje pravo da iznosi svoj politički stav. Prema tome, neka svako nosi teret svoje politike.

Branko Ruzic - Vizepräsident der Sozialistischen Partei Serbiens

Branko Ružić ponovo ministar - da ili ne?

Za Anu Brnabić su međunarodni mediji istakli – osim seksualne orijentacije o kojoj ne bih dalje pričao – da je stručna, ali neupitno lojalna Aleksandru Vučiću. Da li je Vama normalno da premijerka bude neko koga nikada nisu birali građani Srbije?

Zašto ne bi bilo normalno?

U Nemačkoj se tako nešto nikada ne bi desilo.

Dobro, ne bi u Nemačkoj, to zavisi od sistema u kojem živimo. Na neki način imamo predsednički sistem jer se predsednik bira neposredno, biraju se i narodni poslanici koje predvode određene političke figure. Ali imali smo u više navrata situaciju da se na čelu Vlade nađe neko ko ima praktično delegirani legitimitet.

To se zove tehnokrata.

Ja to ne bih nazivao tehnokratom. Nedopustivo je da pre ustoličenja ili izbora premijerke postoje razne spekulacije, intrige, kritike, predrasude apropo njene uspešnosti. To treba prepustiti vremenu i, naravno, biti kritičan. To je pre svega posao opozicije ukoliko je, zbog njihovih međusobnih razmimoilaženja, spremna da tako nešto radi. Ne vidim da je lojalnost Aleksandru Vučiću diskvalifikativ za sadašnju mandatarku.

Ona je sama rekla da bi volela da joj Vučić bude mentor, što je zapravo konsekventno: on sam ionako odlučuje ko će biti mandatar što mu zapravo nije u predsedničkim ovlašćenjima. On nije prvi čovek izvršne vlasti.

On u skladu sa Ustavom obavlja razgovore sa svim izbornim listama, i kada neka izborna lista izađe sa stavom da ima većinu za određenog kandidata...

Ko je na konsultacijama pomenuo Anu Brnabić?

To ćete morati da pitate one koji su učestvovali na tim konsultacijama. U skladu sa tim je gospodin Vučić opredelio Anu Brnabić za mandatara. Ne vidim da je tu nešto protivustavno.

Iz Vaše stranke je pominjan Ivica Dačić, dok su naprednjaci tražili da njihov čovek vodi Vladu. Dakle, tamo niko nije ni pomenuo Anu Brnabić.

Ne bih rekao da je niko nije ni pomenuo. Niti je neko pominjao Dačića na konsultacijama sa predsednikom.

Nema predsedničkog sistema, ali gospodin Vučić je najavio široki dijalog u ustavnim promenama. Da li mislite da će one ići ka predsedničkom sistemu za šta mnogi kažu da bi Vučiću sasvim odgovaralo?

Nemačka ima kancelarski sistem, dok je recimo u Rusiji predsednički sistem sa tehnološkog apsekta vlasti doveden do savršenstva. Svaka zemlja sa svojim specifičnostima, etničkom strukturom, nosiocima legitimiteta i izbornim sistemom zaslužuje da svaka krupna promena bude sprovedena uz što širi konsenzualni pristup. Dakle da bude uključena i opozicija koja to želi. Biće verovatno i opozicionih stranaka koje će to bojkotovati. Šta bi značilo imati pravi predsednički sistem – to je već pitanje za komisiju koja će na tome raditi. Nije prioritetno pitanje da li će se uvesti predsednički sistem. Možda će se uvesti kancelarski, možda će se predsednik birati u parlamentu.

Pa dobro, imate li Vi politički stav? Šta biste Vi hteli?

Naravno da imamo, ali o tome još uvek nije pokrenuta javna rasprava u širem smislu niti je neki konkretan predlog na stolu. To svakako zavisi od najvažnijih političkih faktora, kako SNS, tako i SPS i drugih partija koje se nalaze na listi Aleksandra Vučića, ali i opozicionih partija poput DS, SRS i drugih koje se nalaze u parlamentu.

Da li reforma Ustava može da se svede ili da obuhvati brisanje preambule u kojoj piše da je Kosovo neodvojivi deo Srbije?

Ne bih se bavio hipotezama. To je kompleksno i emocionalnim pristupima obremenjeno pitanje. Važno je da oslušnemo i ono što je predsednik Republike rekao u inauguracionom govoru, gde je rekao da se okrećemo budućnost, a ne da gledamo na mitove kao kriterijum za delovanje. Svakako ni ta preambula nije suštinsko pitanje. Neki delovi Ustava se mogu menjati u parlamentu dvotrećinskom većinom, neki moraju i na referendum. Po meni, preambula ne mora biti izbrisana već u poziciji da korespondira sa realnim stanjem – sa formalno-pravnog, ali i sa praktičnog aspekta.

Učestvujete u Vladi koja daje novac stranim investitorima kod kojih radnici rade za minimalac, koja uvodi dualno obrazovanje gde deca rade za 5.000 dinara, daje zemlju arapskim investitorima budzašto. Šta je tu levičarsko?

Ima mnogo levičarskog. Lako je baviti se kvazi-levičarstvom i napadati. Kako bismo doveli javne finansije u red od 2012. naovamo smo zajedno sa SNS doneli sijaset teških odluka iako smo partija socijaldemokratske orijentacije. Kada govorimo o subvencijama, ne možete Srbiju gledati kao ostrvo u moru bez konteksta i toga koliko je teško privući investitora. Zar ne mislite da Rumunija i Bugarska, koje su članice EU, ne daju iste te subvencije kako bi strana investicija došla!? Mi smo se nijansirano razlikovali – milim da je to prihvaćeno – da pored stranih, i domaći investitori treba da dobiju subvencije. To se sada sprovodi preko Razvojne agencije Srbije onoliko koliko je moguće a da budžet ne bude narušen te da ima socijalno pravedan i ekonomski opravdan efekat. Ne prihvatam sve te kritike u načelu. Prihvatam da postoje izolovani slučajevi, koji nisu pravilo. Pogledajte koliko je investicija stiglo u Srbiju, koliko je otvoreno radnih mesta! Nisam uveren da su ljudi koji su se zaposlili nezadovoljni. A banalizovanje establišmenta u Srbiji da smo navodno promoter nuđenja jeftine radne snage kao da smo u Vijetnamu ili Kini od pre dvadeset godina je neutemeljeno i nekorektno.

Glasali ste za smanjenje penzija ljudima koji su dobrim delom i Vaši glasači. Kako se osećate kada se Vučić pojavi na televiziji i kaže da su njegovi roditelji najviše oštećeni jer imaju penzije od nekih 90.000 dinara pa im je i smanjenje najveće?

To mogu da kažem i o mojim roditeljima. U strukturi javne uprave su veće penzije onih koji su ili fakultetski obrazovani ili su bili na važnim državnim pozicijama. Shvatio sam da je on samo naveo kao primer ono što je i činjenica – ti ljudi jesu najviše oštećeni, ali imaju visok stepen tolerancije i svesti zašto je to učinjeno. Ono o čemu Vi ne vodite računa mada verujem da se bavite istraživačkim novinarstvom – morate znati da od 1,7 miliona penzionera skoro 900.000 ima primanja do 25.000 dinara. Njihove penzije nisu dirane. Trend smanjenja penzija je prestao i sada kreće trend povećanja penzija koje su smanjene. Penzioneri su najlojalnija i najodgovornija biračka populacija. Od smanjenja penzija smo imali više izbornih ciklusa, ali nisam primetio da ta populacija koja u najvećem broju izlazi na izbore glasa protiv politike ove Vlade.

Možda to ima veze i sa stanjem u medijima, to jest načinom na koji su ljudi informisani.

Ako pređemo na stanje u medijima, uzmimo izbornu kampanju. Nisam primetio da nije bilo kritičkih osvrta u nekim medijima...

A da li ste primetili da je Aleksandar Vučić imao dvostruko više vremena na televizijama od ostalih deset kandidata zajedno? To je izračunato tačno u sekundu i to je fakt.

Jeste, ali da li je fakt u kojem kapacitetu se Vučić pojavljivao u medijima? Ako izračunate sekunde, videćete da se 80 odsto vremena pojavljivao u funkciji premijera. Šta je trebalo – da ne ide kod Putina? Ili da ne ide u Kinu?

Da. To jest nije trebalo da ide u kampanju sa funkcije premijera.

Pa šta je trebalo, da ode kod Putina i kaže: „Ja sam došao u funkciji kandidata za predsednika Republike“? Mogu Vam uvek dati kontraargument – tačno je i hvala Bogu da neko ko je premijer i toliko radi više bude u medijima nego oni koji su kandidati. Kada biste odvojili sekunde utrošene na kapacitet premijera, siguran sam da ne bi bila ta razmera.

Branko Ruzic - Vizepräsident der Sozialistischen Partei Serbiens

Ružić: Nisam uveren da su ljudi koji su se zaposlili nezadovoljni

Dobro, danas Vas je teško naterati da išta kritično kažete. Sve kolege kažu da ste pristojan čovek koji rado odgovara na pozive za intervjue. Kako se osećate kad delite vlast sa ljudima koji su prepisali svoje doktorate ili po medijima izjavljuju da su supruge predsedničkih kandidata narko-dilerke? Kako je u toj močvari?

Ne osećam da sam u močvari, kod mene je sve vrlo bistro. Ne mogu da sudim o plagijatima i doktoratima, postoje nadležne instance koje o tome vode računa. Hipotetički, svako ko može da mirno spava, a da je učinio takav akt zapravo ne zaslužuje moju pažnju. Nadam se da ih nema puno, ali ne kažem da ih nema. Što se tiče ekstremnih stavova izgovorenih u kampanji – oni su brzo na neki način... ne mogu reći sanirani, jer smatram da je to neprikladan govor. Ali pogledajte predsedničku kampanju u SAD, šta je govorio Donald Tramp pa je sada predsednik SAD. On je bio još osioniji, oštriji, ponekad je bilo čak i govora mržnje. Ovde je odmah usledilo izvinjenje zajedničkog predsedničkog kandidata Vučića koji je rekao da je to nedopustivo. Verovatno je dotični funkcioner SNS tako nešto rekao u žaru borbe. Sa političkog aspekta je jedan takav slučaj bilo moguće iskoristiti – dakle da ovaj predsednički kandidat čija je supruga pomenuta takav atak iskoristi u svoje svrhe, ali očigledno da se nisu snašli.

Kada ćete na čelo SPS?

Nije ni vreme ni mesto za razgovor o tome. Kod nas je zdrava atmosfera – ima različitih mišljenja kao u svakoj porodici. Činjenica da je Dačić već 14 godina na čelu i zajedno sa nama korimirali strankom dokaz je da nikada nismo imali turbulencija, da svako radi svoj posao najbolje što može. Uostalom o tome se odlučuje na kongresima stranke i odlučuje članstvo – oni su nosioci suvereniteta naše partije.

Za Dačića se često kaže da je ucenjen čovek. On se sastajao sa popularnim Mišom Bananom, a priča se da taj snimak ima i ton koji stoji u nečijoj fioci.

Zaista ne mogu da se bavim banalizovanjem nekih stvari. Kontra-obaveštajna zaštita tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova nije postojala, čak je i zloupotrebljena. Kada ste visoki državni funkcioner, niste u obavezi da znate sa kim ste se upoznali, ko su mu otac i majka, prijatelji i poslovni partneri, naročito ako se izdaje za nekog drugog i u tom momentu se nalazi na čelu nekog sportskog saveza u Srbiji uvažen od svih političkih, medijskih i estradnih faktora. Bez estrade u Srbiji – na žalost ili na sreću – ništa ne može da prođe. Gospodin Dačić ne može biti odgovoran za tako nešto. Niti je on ucenjen, niti je ta hipotetička ucena uzrok našeg ponašanja, jer da je to tako, siguran sam da SPS odavno na svom čelu ne bi imao Ivicu Dačića.

Hoće li Partizan u Ligu šampiona?

Imam teoriju koja je čudnovata, ali u takve verujem. Kada su prvi put igrali LŠ 2003. tada je današnji sportski direktor Ivica Iliev dao gol u Njukaslu. Posle je Milivoje Ćirković dao onaj gol iz penala, a igrao je i Saša Ilić. Onda 2010, kada sam ja bio u klubu, vratili smo Ilieva, dao je neke golove Helsinkiju i ne znam kome još, Kleo je eksplodirao, Sale Ilić je i tada igrao. To je dakle bilo sedam godina od 2003. Sada je 2017, Iliev je sportski direktor, Saša ilić i dalje igra – igraće verovatno još 15 godina. Po teoriji verovatnoće je moguće da i ove godine zaigramo LŠ. Kvalitet je nesporan, ali ne znam da li je dovoljan, a tu treba i dosta sreće. Prvi izazov je podgorička Budućnost, ne treba ih potceniti, ali treba ceniti kvalitet igračkog i stručnog kadra Partizana.

*Branko Ružić, 1975, je potpredsednik Socijalističke partije Srbije i narodni poslanik. 2013. je postao ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije. Početkom veka bio je predsednik Mladih socijalista i portparol SPS.

Reklama