Neistine o ulasku Finske i Švedske u NATO | Evropa | DW | 20.05.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Provera činjenica

Neistine o ulasku Finske i Švedske u NATO

Kao i toliko puta od početka rata u Ukrajini, i u vezi sa zahtevom Finske i Švedske za članstvom u NATO pojavile su se mnoge dezinformacije. DW proverava šta je tačno, a šta nije.

Da li je ulazak Finske u NATO kršenje ugovora?

Tvrdnja: Rusija često govori da planirano pristupanje Finske NATO predstavlja kršenje ugovora. „Mnogi ljudi ne poznaju istoriju Finske i njenu povezanost s nacističkom Nemačkom“, piše jedan korisnik na Tviteru. „Rusija je sklopila sporazum s Finskom nakon Drugog svetskog rata, a Finska ga je prekršila.“

DW provera činjenica: Pogrešno

Spomenuti sporazum odnosi se na „Ugovor o prijateljstvu, saradnji i međusobnoj pomoći“ od 6. aprila 1948. između Finske i tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Ugovorom su se dve strane obavezale da neće ulaziti u saveze ili koalicije usmerene protiv druge strane.

-pročitajte još: Da li će Austrija ostati vojno neutralna?

Osim toga, ugovorne strane su jedna drugoj obećale međusobnu vojnu pomoć ako Finska bude napadnuta direktno ili ako Rusija bude napadnuta s finske teritorije. Ugovor je produžen 1955, 1970. i 1983.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, međutim, sporazum je 20. januara 1992. zamenjen „Sporazumom o dobrosusedstvu između Ruske Federacije i Finske Republike“. Za razliku od starog sporazuma, taj ugovor ne sadrži nikakvu obavezu neutralnosti.

Neutralnost je već bila prilagođena tokom mukotrpnih pristupnih pregovora Finske sa EU 1992. godine. S Ugovorom iz Mastrihta, kandidati za pristupanje Uniji automatski prihvataju zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

Spomenuta „povezanost s nacističkom Nemačkom“ potiče još iz vojnog saveza Finske s Nemačkim Rajhom tokom Drugog svetskog rata. Savez formiran 1941. bio je reakcija na rusku invaziju na Finsku 1939. tokom tzv. Zimskog rata.

Kroz taj vojni savez, Finska je htela da povrati teritoriju izgubljenu u Zimskom ratu. Međutim, 19. septembra 1944, protivno želji nacističke Nemačke, Helsinki je potpisao odvojeno primirje s Moskvom i potom se borio na strani saveznika.

Zimski rat 1939.

Zimski rat 1939.

NATO kao ratni huškač?

Tvrdnja: S obzirom na planirani ulazak Finske i Švedske u NATO, ruski predsednik Vladimir Putin je, kako prenosi nemačka agencija dpa, nedavno na sastanku sa šefovima država i vlada bivših sovjetskih republika u Moskvi upozorio na dalje pogoršanje međunarodnih odnosa. „To pogoršava ionako tešku međunarodnu situaciju po pitanju bezbednosti.“

DW provera činjenica: obmana

Kremlj je u više navrata koristio narativ „agresivnog NATO“. Poslanica stranke Levica u Bundestagu Sevim Dagdelen ide i korak dalje. U svom pozivu na kongres „Živeti bez NATO – ideje za mir“ koji se održava 21. maja, ona objašnjava da „nije bilo previše ponuda i diplomatije prema Rusiji, nego premalo“. Ona u svom apelu opisuje NATO kao ratnu mašineriju, „najveću na svetu“.

Poslanica Levice u Bundestagu Sevim Dagdelen

Poslanica Levice u Bundestagu Sevim Dagdelen

Činjenica je da je od raspada Sovjetskog Saveza 14 zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope primljeno u NATO. Pet od njih, Norveška (članica i osnivač NATO), Litvanija, Letonija, Estonija i Poljska, graniče se sa Rusijom. Finska bi bila još jedna zemlja s direktnom granicom prema Rusiji. Ukrajina je takođe 2008. dobila mogućnost da se pridruži NATO, iako je članstvo te zemlje u Alijansi otada u statusu čekanja.

-pročitajte još: Novi izazovi za NATO: Finska i Švedska sve bliže članstvu

Kremlj se godinama oseća ugrožen širenjem NATO na istok i zahteva bezbednosne garancije. Kako bi prevladali strah od vojnih napada, NATO i Rusija su 27. maja 1997, nakon završetka Hladnog rata, postigli dogovor o Temeljnom aktu NATO-Rusija.

U ugovoru su se obe strane obavezale da će se „odreći pretnje, upotrebe sile i narušavanja teritorijalnog integriteta“. Također je predviđeno i odricanje od stacioniranja nuklearnog oružja u novim državama-članicama NATO u centralnoj i istočnoj Evropi.

Stručnjak za NATO Markus Kaim iz berlinske Fondacije nauka i politika (SWP) brani odluku Finske i Švedske. „Uprkos ulasku u NATO, obe zemlje veoma su oprezne da ne zaoštre previše svoje odnose sa Rusijom“, objasnio je u intervjuu za ZDF.

Finska stranka Levi savez (Vasemmistoliitto), koja je deo vlade u Helsinkiju, insistira na „odbrambenoj orijentaciji članstva u NATO“. „Nećemo uneti nuklearno oružje, stalne vojne baze ili stalne NATO-trupe u zemlju“, napisala je njihova poslanica Veronika Honkasalo na Tviteru.

Ulazak Finske i Švedske u NATO ne predstavlja nikakvu konkretnu pretnju Rusiji. Pridruživanjem bi te dve zemlje pristale i na Temeljni akt NATO-Rusija. S druge strane, dva kandidata za pristupanje strahuju za svoj teritorijalni integritet nakon ruskog napada na Ukrajinu i time pravdaju svoju želju za pristupanjem savezu.

Većina Turaka protiv članstva Švedske i Finske u NATO?

Tvrdnja: Na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova 30 država-članica NATO 15. maja u Berlinu, turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu izjavio je, prema izveštaju poludržavne novinske agencije Anadolu, da je „veliki deo turskog stanovništva protiv članstva Švedske i Finske u NATO“.

DW provera činjenica: pogrešno

Prema informacijama turskog instituta za istraživanje javnog mnjenja MetroPOLL, nije bilo istraživanja u kojem se tursko stanovništvo pitalo o ulasku tih dveju zemalja u NATO. Prema tom institutu, ta tema će biti uvrštena na ovonedeljni spisak pitanja. Predviđeno je da rezultati budu predstavljeni od 23. do 27. maja.

-pročitajte još: Zašto Erdogan preti da će uložiti veto na proširenje NATO?

Turski šef diplomatije Čavušoglu na sastanku ministara spoljnih poslova NATO 15. maja u Berlinu

Turski šef diplomatije Čavušoglu na sastanku ministara spoljnih poslova NATO 15. maja u Berlinu

Panično stvaranje zaliha u Finskoj

Tvrdnja: „Stanovnici Finske u blizini ruske granice naveliko kupuju namirnice i proveravaju skloništa, sve u iščekivanju potencijalnog sukoba s Moskvom“, navodi se u izveštaju američkog časopisa „Nuzvik“. Razlog: Kremlj je najavio uzvratne mere u slučaju ulaska Finske u NATO.

Provera činjenica: pogrešno

Članak u kojem piše da Finci navodno panično spremaju zalihe, izazvao je pomutnju na internetu. Mnogi korisnici, pa i gradska uprava finske opštine Lapenranta koja se nalazi na jugu zemlje, u neposrednoj blizini ruske granice, kritikovali su novinare koji su to objavili.

„Čini se da se naslov i sadržaj članka u ’Njuzviku’ ne podudaraju. U Lapenranti nema panike“, stoji na zvaničnom Tviter-nalogu opštine. Drugi korisnici ističu da je reč o redovnim proverama skloništa, a i da stanovnici uobičajeno kupuju više hrane i pića tokom vikenda.

Kada je reč o civilnoj zaštiti, Finska se u EU u mnogim aspektima smatra uzorom. Na zvaničnoj internet-stranici „72 Tuntia“, recimo, daju se preventivne preporuke u slučaju nestanka struje i drugih vanrednih situacija. Prema tamo objavljenom zvaničnom istraživanju, gotovo milion Finaca je ovog proleća kod kuće imalo zalihe hrane i vode u flašama – bez uticaja rata u Ukrajini.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.