Nedovršena BiH

U posljednjem izveštaju za Evropu, u delu koji se odnosi na BiH pod naslovom „Nedovršena tranzicija Bosne: Između Dejtona i Evrope“, Međunarodna krizna grupa ICG (International Crisis Group) upozorava da bi hitno zatvaranje OHR-a ugrozilo relativnu stabilnost zemlje.

„Napetost u Bosni i Hercegovini je trenutno velika i nacionalni lideri osporavaju Dejtonski ugovor na otvoreniji način nego ikad pre“, upozorava Marko Prelec, viši analitičar ICG u Sarajevu.

„Završetak međunarodnog protektorata u Bosni je dobro došao i trebalo bi da uslediti uskoro, ali ovo nije vrijeme da se požuruje tranzicija“, tvrdi Prelec i preporučuje da Upravni odbor Veća za sprovođenje mira na sastanku u Sarajevu 26. i 27. marta sačuva mandat OHR-a „jer uslovi koje je samo Veće postavilo još nisu ispunjeni“ kaže Prelec. On dodaje da bi, u slučaju preranog zatvaranja OHR-a „još jednom bila poslata vrlo loša poruka - međunarodna zajednica postavlja uslove i onda ih, nakon što ih bosanski lideri odbiju, sama apsolvira kao u slučaju sa reformom policije“, opominje Prelec.

Nakon OHR-a, EU mora da bude garant Dejtonskog sporazuma

Kako se navodi u Izveštaju ICG-a, takav „pogrešan signal bosanskim liderima ugrozio bi mogućnost Evropske unije da izvrši svoje dodatne obaveze, jednom kad se protektorat (u BiH) završi“. Međutim, dodaje se da „OHR više nije snaga koja Bosnu vodi naprijed, i da je njegova uloga ograničena na zaštitu Dejtona i deblokadu često paralizovane državne vlasti“.

„Bosanski lideri, navikli na zaštitu od najgorih posledica sopstvene neodgovornosti, moraju napokon da počnu da donose teške odluke potrebne za integraciju u Evropsku uniju, a EU bi trebalo da poveća stepen svoje aktivnosti u Bosni bez odlaganja“, navodi se u izveštaju ICG.

„Jednom kad se OHR zatvori, a očekuje se da će to biti do kraja 2009. godine, biće potrebna jaka misija EU koja će zaštiti stabilnost i nastaviti podsticati BiH na putu ka evropskoj integraciji“, kaže Prelec dodajući da je glavna preporuka ICG Evropskoj uniji da na neki način ostane garant Dejtonskog sporazuma.

„To se može uraditi na više načina; formalno - potpisivanjem ugovora sa Bosnom, ali i neformalno - da EU da do znanja kako isključuje saradnju sa bilo kojim domaćim akterima koji na bitan način prekrše Dejtonski sporazum“, ističe viši analitičar ICG Marko Prelec.

Da li EU uopšte želi da joj BiH pristupi?

ICG napominje da BiH, „sa još uvek dubokim podelama između konstitutivnih naroda i još uvek svežih sećanja rata, nije poput drugih zemalja kandidata, i pristup Evropskoj uniji mora biti ojačan“. Zato bi, prema preporukama ICG, „EU trebalo već sada da se fokusira na specifična ovlašćenja koja će njen specijalni predstavnik (EUSR) trebati, a morala bi i da poveća podršku u novcu“.

Međunarodna krizna grupa takođe konstatuje da „mnogo ljudi u BiH sumnja da li EU uopšte želi da joj Bosna pristupi i da li Unija može lokalne političare da nagovori da sprovedu reforme“. Zato članice Unije „moraju prvo da se slože da je BiH još uvek bitna za evropsku bezbednost i onda suštinski ojačati svoje političke, pravne i novčane instrumente za delovanje u još uvek krhkoj zemlji“.