Nedoumice oko novog šefa Evrogrupe | Evropa | DW | 22.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nedoumice oko novog šefa Evrogrupe

Ministri finansija evrozone izabrali su Holanđanina Jaruna Dajselbluma za novog šefa Evrogrupe. Jedina koja je glasala protiv bila je Španija, dok je Francuska otvoreno izrazila sumnje u takav izbor…

Odlazeći predsednik Evrogrupe Žan Klod Junker došao je pripremljen, kao i obično, sa vrlo malo primedbi. Malo pre nego su se ministru finansija okupili u Briselu, Junker je rekao da je osetio blagu melanholiju zato što vodi sastanak Evrogrupe poslednji put. Ali, pored toga, premijer Luksemburga izrazio je olakšanje: „Srećan sam što izlazim iz ove kuće“, rekao je Junker. „Poslednjih šest meseci žalio sam se: 'Ko će me izbaviti odavde?'“

Junker je osam godina pokušavao da pomiri konkurentne interese 17 članica evrozone, a poslednjih godina morao je da igra ulogu posrednika tokom možda najgorih finansijskih problema koji su ikada zadesili Evropu.

Raste broj nezaposlenih u Španiji

Raste broj nezaposlenih u Španiji

Ministar finansija Francuske Pjer Moskovici pohvalio je Junkera zato što je stvorio balans moći između severnih i južnih zemalja: „Balans između zemalja na severu i jugu; balans između neophodnosti štednje i rasta kao cilja, balans između nemačkog i francuskog pogleda na stvari“, rekao je Moskovici, dodajući da očekuje da „njegov naslednik na pravi način prihvati ono što ostaje posle njega.“

Francuske i španske rezerve

Tek ove nedelje, Francuzi su izrazili sumnju da li je Jarun Dajselblum pravi čovek koji će naslediti Junkera. Pariz misli da su Dajselblum i njegova matična zemlja Holandija previše zabrinuti u vezi sa štednjom i nisu dovoljno fokusirani na rast. To je i razlog zašto je Vlada Francuske sprečila da mesto preuzme nemački ministar finansija Volfgang Šojble, što je na kraju i dovelo do imenovanja Dajselbluma. Na kraju je, francuski ministar spoljnih poslova Moskovici ipak glasao za holandskog kandidata.

Na iznenađenje svih, jedini glas protiv Dajselbluma bio je onaj ministra finansija Španije Luisa de Guindosa. Do sada De Guindos nije rekao zašto se udaljio od paketa evrozone. Ministarka finansija Austrije Marija Fekter, sa druge strane, pohvalila je holandsku finansijsku i monetarnu politiku kao „veoma pogodnu za Austriju“: „Holandija je, slično Nemačkoj, uvek vodila politiku promocije jake valute, pa očekujem da će to biti slučaj i u budućnosti“, rekla je Fekter, kada je stigla u Brisel na sastanak ministara finansija.

„Poverenje u evro“

Dajselblum, uvek diplomata, rekao je da ne vidi neke „velike sukobe“ između rasta i štednje. Veruje da obe politike treba sprovoditi u isto vreme. Ipak, čini se da veću pažnju pridaje štednji. „Moramo dovesti budžete u red i pod kontrolu,“ kaže Dajselblum. „To će nam pomoći da stvorimo novi rast investicija u zapošljavanje i obrazovanje.“

Sa druge strane, donosioci odluka u Parizu naglašavaju rast. Sudeći po njihovoj filozofiji, država bi trebalo da kreira rast kroz podsticaje, a onda budžet kroz nove prihode i to može biti uravnoteženo. Imajući to u vidu, Dajselblum bi mogao da ima poteškoća da zadovolji očekivanja Francuske i zemalja koje imaju isto mišljenje. Ali, novi predsednik Evrogrupe veruje u budućnost. Kaže da postoji „nova osnova za poverenje u evro.“

Kipar - pomoć tek nakon izbora

Kipar - pomoć tek nakon izbora

Nema napretka u spasavanju Kipra

Evrogrupa izgleda da ima malo poverenja u zemlju koja je poslednja zatražila pomoć: Kipar. Iako je kiparski ministar finansija zvanično pokušao da smiri stvari, Vlada Kipra upozorila je da neće još dugo ostati solventna: „Uradili smo sve,“ rekao je kiparski ministar finansija Vasos Šiarli u Briselu. „Sada drugi moraju da odrade svoj deo.“

Ali, do sada, evrozona ostavlja Kipar na cedilu. Brisel možda čeka predsedničke izbore, koji su u toj mediteranskoj, ostrvskoj zemlji planirani za februar. Evrozona, takođe, nije zadovoljna aktuelnim kiparskim predsednikom Dimitrisom Hristofijasom i time kako je on reagovao na fiskalne savete Evropske unije.

Hristofijas je jedini komunista na čelu neke od država EU. On je, na primer,odbio program privatizacije koji je preporučila Unija. Nemački ministar Volfgang Šojble iskreno je govorio o predsednikovim stavovima: „Malo mi je teško da zamislim da neko, imajući u vidu brojeve, može da pristupi problemu bez privatizacije; a nisam ni počeo da govorim o rešavanju tog problema,“ kaže Šojble. Nemački ministar finansija takođe je rekao i da Kipar mora razumeti da njegovi problemi ugrožavaju celu evrozonu.

Prošle nedelje u Briselu, Hristofijas je besno odbio navode da je Kipar postao čvorište bogatih Rusa, koji ga koriste za pranje novca i poreske prevare. Evrogrupa će dobro sagledati situaciju u vezi sa tom ostrvskom nacijom, a Kipar ne bi trebalo da očekuje bilo kakvu pomoć pre izbora.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel, Ana Bogavac
Odgovorni urednik: Ivan Đerković