tanja miscevic

U Nemačkoj je broj zločina motivisanih radikalno-desničarskim idejama i dalje u porastu: šest stotina osoba je u protekloj godini bilo podloženo takvom nasilju, što je za skoro stotinu više nego pre dve godine. Od pada Berlinskog zida, zbog rasističkog nasilja ubijeno je 130 osoba, a počinioci su uglavnom bili iz redova omladine. Desničarski ekstremizam je, ipak, problem celog društva, a ne samo maloletne delikvencije. Prema poslednjim istraživanjima čak 60 odsto Nemaca je pristalica rasističke ideologije i ne trpi strance. Sociolozi smatraju da je radikalno-desničarska ideja postala glavna bolna tačka u nemačkom društvu. O intelektualnom desničarskom ekstremizmu govori član predsedništva Hrišćansko-demokratske unije, Fridbert Pflugel: "Protiv-partijska misao i anti-parlamentarizam preobratile su se u ideologiju koja se brzo širi raznoraznim publikacijama. Čak, iako omladina koja zlostavlja Turke ne čita takve publikacije, ona je izložena obrascima razmišljanja kao što su: "Stranci su krivi", "Ti si bolji" ili "Nemci su bolji od drugih naroda". Poznato je da omladina veoma lako usvaja takav način razmišljanja."

Nema sprege izmedju socijalnog statusa i ekstremizma

Fridbert Pflugel smatra da bi se trebalo oštro suprotstaviti takvom desničarskom ekstremizmu, a naročito razjasniti pojedincima činjenicu da radikalni ekstremizam proizilazi iz političkog ubeđenja. Sa tim se slaže i profesorka psihologije iz Berlina, Brigit Romelđpaher: što je obrazovanje više, manje su mogućnosti za nalete radikalnog ekstremizma. U suštini, radikalna misao se, ipak, nalazi u svim slojevima društva - u velikim akademskim krugovima, ali i u niže obrazovanoj klasi: "Faktor siromaštva i nezaposlenosti po pitanju ekstremizma manje je bitan, nego kada se radi o konkretnm nasilju. Ta dva principa bi trebalo razlikovati. Nasilje je ozvaničeno činom, a ne radikalno-ekstremnim stavovima. Na to nailazimo širom zemlje, a posebno u nekim delovima bivše Istočne Nemačke. Dakle, smatram da nije shodno povezivati socijalne slučajeve sa ekstremizmom."

Država aktivno protiv rasizma

Potrebno je da država i stranke budu aktivne po pitanju suzbijanja rasizma, tako što će podržavati projekte i inacijative u ostvarivanju tog cilja. To, međutim, neće biti dovoljno na duže staze, smatra socijal-demokrata Kajo Vaserhofel iz Ministarstva rada: "I kompanije i privrednici suočeni su sa rasističkim parolama u njihovom okruženju. Postoje mnoga preduzetništva i udruženja koja se suočavaju sa tim. Ko širi takve parole, leti napolje. Tako, dakle, postoji mogućnost da neko bude okrivljen iako nije pričao okolo naokolo."

Hrabrost i smelost dovedene su u pitanje. Ne bi trebalo zatvarati oči pred tim, poručuje pevač nemačkog pop-benda "Die Prinzen" Sebastian Krumbigel. On, kao žrtva nasilja desničarskog ekstremizma, apeluje: "Nije uvek država krivac za sve. Trebalo bi imati hrabrosti prepoznati takav ekstremizam u svom okruženju i uperiti prst u njegove pristalice. Ukoliko se nešto dogodi, trebalo bi to objaviti i javno osuditi."