„Ne vidim sadržaj Kličkove politike“ | Politika | DW | 27.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Ne vidim sadržaj Kličkove politike“

Ukrajinska opozicija je trebalo da prihvati Janukovičev kompromisni predlog i preuzme upravljanje vladom, kaže u intervjuu za Dojče vele Jelena Hofman, počasni konzul Ukrajine u Nemačkoj.

Lideri opozicije u Kijevu su ostali hladni na ponudu predsednika Viktora Janukoviča da preuzmu vodeće uloge u rekonstruisanoj vladi. Bivši ministar spoljnih poslova Arsenij Jazenjuk je mogao odmah da postane premijer, a drugi glasoviti opozicionar Vitalij Kličko njegov zamenik. U prvim reakcijama su ova dvojica rekli da ne veruju rečima Janukoviča te da zahtev demonstranata ostaje ostavka predsednika uz prevremene izbore. Jelena Hofman (66), počasni konzul Ukrajine u Lajpcigu, smatra da je to greška opozicije. Hofmanova je rođena u Moskvi, a od 1975. živi u Istočnoj Nemačkoj. Danas važi za jednog od najboljih poznavaoca nemačko-ukrajinskih odnosa.

DW: Gospođo Hofman, kada ste poslednji put bili u Ukrajini?

Prošlo je od toga sigurno pola godine. Ali kao konzul Ukrajine sam naravno svakodnevno u kontaktu sa ukrajinskim građanima.

A sa vlastima?

Ne, jedino preko ambasade.

Možete li onda da pretpostavite zašto je Janukovič ponudio opoziciji da preuzme vladu?

Naravno da je cilj svake vlasti da smiri kriznu situaciju. To je, smatram, jedan od razloga za Janukovičevu ponudu. Tu može da se prepozna – osim ako nemate izrazito negativno mišljenje o Janukoviču – uverenje da učešće opozicije u vlasti može pomoći da se Ukrajina izvuče iz krize. Ali nešto je sasvim jasno: predsednik se neće svojevoljno odreći funkcije.

Jelena Hofman, počasni konzul Ukrajine u Lajpcigu

Jelena Hofman, počasni konzul Ukrajine u Lajpcigu

Da li je opozicija trebalo da prihvati ponudu?

Mislim da tu ponudu nije trebalo potceniti. Opozicija želi da preuzme vlast, a Janukovič je upravo i predložio da ih uključi u vladu. Ako se radi samo o tome da se svrgne Janukovič i da se ponovo bira, onda će opozicija ostati pri svom. Ali ako se radi o tome da se zemlja izvuče iz krize, onda ne bi bilo rđavo da je opozicija prihvatila ponudu da uđe u vladu.

Nedostaje li Vitaliju Kličku političko iskustvo u ovakvim situacijama?

Razume se! On u tom smislu nije iskusan političar. Još se nije dokazao u politici, nije obavljao nijednu pravu funkciju. U čitavoj situaciji ne mogu da prepoznam sadržaj politike opozicije.

Na šta mislite?

Njihov sadržaj je: smeniti Janukoviča i ići na izbore. Ali šta onda? Zašto žele to da urade? Kakvu politiku zastupa gospodin Kličko? To je sve upitno.

Verujete, dakle, da opoziciji nije do boljitka u Ukrajini nego samo do svrgavanja predsednika?

To je spekulacija. Prema onome što čujemo, verujem da Kličko želi da postane novi predsednik i da stoga želi da smeni aktuelnog šefa države i ide na izbore. Ne mogu da pročitam Kličkove misli. Ali mogu da kažem da u sadašnjoj situaciji, kada Ukrajini trebaju brze i jasne odluke, novi izbori svakako nisu najbrže rešenje. I demonstranti traže da Janukovič ode. Uglavnom su to Ukrajinci sa zapada zemlje. Ne veruju Janukoviču da će usmeriti zemlju prema Evropskoj uniji.

Kritičari vide Janukovičevu ponudu opoziciji kao taktiku odugovlačenja. Šta mislite o tome?

Ne znam da li je tako. Ali kada Janukovič nudi opoziciji učešće u vlasti, onda im zapravo nudi da učestvuju u procesima u zemlji i preuzmu odgovornost. Mislim da je to ponuda koja trenutno može više da pomogne od novih izbora.

U međuvremenu se protestuje i u istočnom „proruskom“ delu Ukrajine.

Ako ste pratili razvoje u Ukrajini u poslednje vreme, mogli ste da primetite da se zemlja i društvo ne nalaze u posebno dobrom stanju – to se odnosi i na privredu. Naravno da i na istoku države žive mnogi građani koji nisu zadovoljni. Ali odnos prema Evropi je tamo posve drugačiji nego u zapadnoj Ukrajini.

U kom smislu?

Nije baš tako da su na istoku ljudi protiv Evropske unije. Čitava zemlja želi napredak na temeljima zajedničkih vrednosti sa EU. Uprkos tome, čini mi se da se Brisel malo prevario u proceni odnosa istočne Ukrajine i Rusije. Taj deo zemlje i susedna Rusija su privredno i društveno upućeni jedno na drugo.

Među demonstrantima je sve više radikalnih nacionalista. Koliki je to problem?

Pri ovakvim konfliktima nacionalisti redovno pokušavaju da navuku vodu na svoju vodenicu. To može postati problem, ali ta opasnost je realna samo u zapadnoj Ukrajini. Nacionaliste ne treba ispustiti iz vida. Mora se preduzeti sve kako ekstremne tendencije ne bi dobile svoju platformu.

Intervju: Kristijan Ignjaci / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković