Borba protiv korona-virusa, život sa pandemijom i preživljavanje te pretnje je poput trčanja na duge staze. Oni će dugo biti izazov za društva, ali i politiku, kako nacionalnu, tako i međunarodnu. I politika traži savet stručnjaka. Ali koliko daleko u tome ide?
Aplauzi sa balkona i sa prozora već odavno su utihnuli. Oni su bili namenjeni medicinskom osoblju, lekarkama i lekarima, negovateljkama i negovateljima za njihov posao, čiju opasnost niko nije mogao i ne može da predvidi. Samo u Italiji je umrlo više od 150 lekara. Tamo se aplaudiralo i navijalo za heroje. Ali heroji nisu dovoljni, barem kada je reč o medijima. Oni traže zvezde, koje mogu da se grade, ali i obaraju. Među zvezde prve korona-etape spadaju virusolozi.
-pročitajte još: Oči sveta uprte u Angelu Merkel
Sticanje znanja u relanom vremenu
Nemačka može da bude zadovoljna kada je reč o naučnicima i naučnom novinarstvu. Tako smo imali jednostavna uputstva koja je svako mogao da primeni: prati ruke, izbegavati veće grupe ljudi, poštovati fizičku distancu i u privatnom životu. Na taj način se učestvovalo u akademskom istraživanju. Uživo je moglo da se prati kako se dolazilo do novih saznanja, uključujući sve pokušaje i greške, hipoteze, njihovo pobijanje, konkurentske izjave – što je sve deo nauke.
Tako se odgovor na pitanje da li treba ili ne nositi zaštitne maske, od marta u potpunosti promenio. I ima mnogo drugih pitanja na koja stručnjaci još uvek nemaju odgovor i mole za strpljenje. Svejedno, oni su odavno zvezde – gledano prema tome koliko je njihov naučni rad prihvaćen u društvu i koliko su zastupljeni u medijima. Ali i na osnovu njihove seksualnosti i harizme. I onaj ko prvi razvije vakcinu – bilo u Berlinu ili Bonu, na Oksfordu, u Parizu ili Vuhanu – medijski će iz zvezde prerasti u mesiju.
Političari su odgovorni što su naučnici dobili takvu ulogu. Jasno, da bi se sprovele nezamislive stvari, sve do ograničenja osnovnih građanskih prava u mnogim oblastima, politika i savezna vlada su tražili podršku i savet virusologa. U međuvremenu se traže saveti i predstavnika drugih naučnih oblasti. Ali konkretne odluke donose političari – i samo političari. Stručnjaci mogu da iznesu svoje mišljenje, mediji da prenosu informacije i određenim mišljenjima daju težinu i guraju ih. Ali odluke donosi politika. Zato se političarke i političari i biraju i dobijaju mandate.
Stručno mišljenje sve važnije
U svetu koji postaje sve nepregledniji, stručno mišljenje je važno i postaje sve važnije. Jedva da je moguće sagledati koliko ima odgovarajućih odbora. Pre dvadeset godina kancelar Gerhard Šreder je zbog važnih pitanja iz oblasti biomedicine pokrenuo Nacionalni savet za etiku, iz kojeg je kasnije nastao Nemački etički savet. Ubrzo nakon što je izabrana za kancelarku, Anglela Merkel se snažno založila za, do tada slabo zapaženu Nacionalnu akademiju nauka, Leopoldinu. To su samo dva primera iz predhodnih decenija.
Svakako je da su deo odgovornosti političara i neizvesnosti, otvorene odluke, delovanje „na vidiku“ kao što je moglo da se čuje proteklih sedmica. To nije toliko daleko od mogućnosti pravljenja grešaka u nauci. Jedan od mnogih impresivnih momenata nemačkog ministra zdravlja, Jensa Špana, bio je kada je 22. aprila u Bundestagu govorio o mogućim greškama u odlučivanju, zbog kojih će kasnije biti potrebno izvinjenje. To je bila velika stvar. Govorio je o sebi – ne o naučnicima.
Odlučujuće ostaju odluke politike
Zato svi ti nastipu i konkurencija među virolozima ostaje samo deo aspekta borbe protiv pandemije. Oni su važni, ali nisu odlučujući. U vreme fundamentalno uzdrmanog društva političari to mogu i treba jasnije da kažu.
Odlučujuće ostaje šta će učiniti političari, Bundestag i parlamenti. Nakon svakih izbora predsednici Bundestaga uvek iznova podsećaju na veliku odgovornost koju imaju nosioci mandata. Oni su i sada odgovorni. Sada čak i više.