Ne isključuje se neuspeh

"Nema ishoda, nema rezultata koji bi se mogao saopštiti", rekla je

novinarima predsedavajuća, nemačka kancelarka Angela Merkel.

Saznaje se da su Poljska koja traži veći uticaj u EU, i Velika

Britanija koja odbija dublje poveizvanje, posebno u pravosudju i

policijskoj saradnji, i dalje glavne prepreke donošenju novog

Evropskog sporazuma umesto nacrta Ustavne povelje propale na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005.

Medjutim, ni ostale zemlje nisu odstupile od dosadašnjih stavova.

Reforma starog sistema odlučivanja je nužna kako bi uopšte mogla

funkcionisati Unija narasla na 27 članica.

Neuspeh u reformi vodiće podeli EU i izdvajanju male grupe država

koje nestrpljivo žele veću integraciju, od većinE koja bi zaostala. Posledica bi bila i to da bi stare, bogatije članice

EU, bile manje spremne nego do sada da pomažu siromašnije

pridošlice u Uniju.

Angela Merkel koja bi da nemačko predsedavanje okonča uspehom,

za jutro je najavila sastanke u četiri oka sa nekolicinom predsednika i premijera, pre narednog plenarnog susreta za ručkom.

"Postoji široka saglasnost da ćemo učiniti sve da postignemo

sporazum. Da li je to moguće? To se večeras ne može reći",

izjavila je Angela Merkel.

"Još nema nikakvog stvarnog pomaka, ima još puno posla", rekao je

predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso.

Medjutim, predsednik Francuske Nikola Sarkozi izjavio je da je "svih

27 članioca za pojednostavljenje teksta Sporazuma. Da, stvari se

krećuu. Ali, da li dovoljno? Za sada - ne", rekao je Sarkozi

novinarima.

Cilj Angele Merkel i Nikole Sarkozija je kompromis sa poljskim predsednikom Lehom Kačinjskim o ultimativnom zahetvu Varšave za promenu matematičkog pravila o broju glasova koji pripadaju zemljama-članicama. I to za promenu na takav način da bi se trajno ograničila moć Nemačke, a ojačala uloga Poljske u EU.

EU i Kosovo

U planu izaslanika UN Martija Ahtisarija o Kosovu mogu biti izvršene neke, ali ne strateške promene, ocenjeno je na sinoćnom ministarskom sastanku u okviru sastanka na vrhu Evropske unije gde se čulo da bi predstavnici Beograda i Prištini mogli dodatno pregovarati u Briselu, izjavio je slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel.

Predsedavajući, ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter

Štajnmajer je rekao novinarima da su ministri razmotrili tok rasprave u Savetu bezbednosti UN o Kosovu i naglasio da

"situacija još nije jasna".

"Ne zna se još", rekao je Štajnmajer u Briselu, "kada, i da li

će biti osnove da evropska misija zameni sadašnju misiju (UN)" na

Kosovu - UNMIK.

Diplomatski izvori EU su dopisniku agencije Beta rekli da, "uz sve razumne ograde, ima nekih znakova" da bi dodatni pregovori mogli biti vodjeni bez "ultimatuma" da se u slučaju neuspeha "automatski" rimeni Ahtisarijev plan.

Rupel je objasnio da su medju ministrima "značajne razlike oko toga

kako očuvati jedinstvo EU" prilikom utvrdjivanja statusa Kosova.

Rekao je da su se čule i ocene da bi "zapretila opasnost izbijanja

nasilja" u pokrajini ako bi došlo do daljeg odlaganja rešenja.

Slovenački ministar je rekao da je preovladjujući zaključak bio da

Bi Ahtisarijev plan trebalo da bude "smernica" za konačno rešenje

statusa Kosova.

Rupel je dodao da je "jedna zamisao" bila da se "pregovori izmedju

predstavnika Srbije i Kosova obnove ovde, s nama, na teritoriji

Evropske unije" i rekao da je "Brisel evropsko dvorište i to odgovara

Evropskoj uniji ".

Evropski zvanničnici kažu da "svi u EU očekuju

kako će se dalje odvijati veoma živa diplomatska aktivnost u Savetu

bezbednosti UN gde, posle sumornih znakova, ima izvesnih povoljnijih tonova u razmeni mišljenja ambasadora SAD, zemalja EU i Rusije oko moguće nagodbe o novoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN".

Izvori u Briselu ne isključuju sasvim ni mogućnost da se postigne

nagodba o tome da, posle dodatnih pregovora Beograda i Prištine, ne bude postavljen automatski zahtev da se primeni Ahtisarijev plan, nego da se smisli drugačije rešenje.