„Ne bi bilo loše da mi Nemci budemo malo manje uobraženi“ | Evropa | DW | 25.02.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

„Ne bi bilo loše da mi Nemci budemo malo manje uobraženi“

Da li je Nemačka još uvek tako dobro organizovana kao što to Nemci veruju? Pandemija bi trebalo da bude povod da razgovaramo o nekoliko reformi našeg suživota, smatra urednik u DW Jens Turau.

Nemačka se nekada smatrala kolevkom efikasnosti i pouzdanosti. Nemci su, tako se pričalo, možda bili pomalo nefleksibilni i malo manje duhoviti, ali bili su tačni i dobro organizovani. Njihov prosperitet počivao je na hiljadama malih i srednje velikih preduzeća i relativno snažnoj državi.

Fokus je bio na građanstvu i ideji korporativizma, čija je formula grubo rečeno bila: odričemo se klasnih borbi iz ranijih vremena, sukobi se rešavaju mirnim putem. Uprkos jakim sindikatima, štrajkovi su retki. Zauzvrat, ljudima se daje što je moguće veći udeo u ne beznačajnom bogatstvu.

Da li se varam ili je ta kultura s dolaskom pandemijom priča od juče?

Balansiranje više ne funkcioniše

Promena je započela davno pre korone. Godine spora oko izgradnje nove podzemne železničke stanice u Štutgartu ili gradnja novog berlinskog aerodroma bili su prvi glasnici koji su ukazivali da provereno balansiranje interesa više ne funkcioniše. I dalje je primetan napor da se sve društvene grupe uključe u rešavanje problema, ali sve češće se dešava da ima previše „babica“: saveznih, pokrajinskih, okružnih i gradskih, ali i građanskih inicijativa i ekspertskih grupa. Jedino što je preostalo iz starih vremena, bila je predanost da se, kada se Nemci s nečim uhvate u koštac, to uradi na posebno temeljan način.

-pročitajte još: Sve više kritika na račun kriznog menadžmenta u Nemačkoj

Dobar primer za to je novi aerodrom u Berlinu. Uz mnogo pompe obećan je „nikad ranije viđen“ sistem za odvod dima – koji nikada nije profunkcionisao. Pored toga, stalno su se nizali posebni zahtevi političara. Rezultat: novi aerodrom završen je tek nedavno, godinama kasnije i to po višestruko većoj ceni od prvobitne.

Bilo je i drugih upozoravajućih signala: Folskvagen-grupa, najveći nemački proizvođač automobila s visokim procentom državnog učešća u kapitalu, varao je svoje kupce kako bi mogao da zadovolji zakonska ograničenja u pogledu dozvoljene emisije štetnih gasova. A pritom je energetski zaokret koji su Nemci želeli da sprovedu, uključujući i napuštanje nuklearne energije, bio je primarni cilj. Pa da li neko tu razume šta se događa?

Jens Turau, DW

Jens Turau, DW

A sada korona. Niko ne shvata koncepte po kojima se škole na jednom mestu otvaraju, a na drugom zatvaraju. Kancelarka je očigledno odustala od uvođenja istih pravila za sve u borbi protiv pandemije. Pažljivo je sastavljen spisak prioritetnih grupa za vakcinisanje protiv virusa – što je tipično nemački razrađeno do najsitnijih detalja i pritom teško razumljivo – a onda nam se dogodi da propustimo da naručimo dovoljno vakcina.

Potom u medijima počne negativno da se piše vakcini koju proizvodi AstraZeneka, tako da sada mali broj ljudi želi njom da se vakciniše – iako vakcina dokazano deluje. Šta reći. Mi više ne vidimo šumu od drveća! Prilično smo uobraženi, mi Nemci!

Mnogo toga u ovoj zbrci može se pripisati tradiciji: obrazovanje je, na primer, uvek bilo stvar pokrajina, a delom apsurdne razlike u obrazovnoj politici i nivou obrazovanja već dugo su sastavni deo nemačke svakodnevice. Ali to je zanemareno, jer je zemlja u celini dobro prošla s ovim oblikom federalizma, čak i na početku pandemije.

A tada, pre godinu dana, stvari su izgledale ovako: i mi Nemci smo u stanju da stavimo pandemiju pod kontrolu! Finansijskom krizom, krizom evra i izbegličkom krizom upravljali smo bolje od mnogih drugih.

Odavno u nama postoji osećaj samozadovoljstva koji često vodi do toga da propustimo odlučujući priključak: Nemačkoj je u oblasti digitalizacije – oprezno rečeno – potrebna velika obnova. Gde još u Evropi 2021. godine postoje lokalni zdravstveni zavodi koji brojeve o inficiranim ljudima i zarazi šalju u glavni grad faksom.

Iskren pogled na sebe

Nemačka pod hitno mora da baci iskren pogled na sebe. To nije pledoaje za „samorastrzanje“ (što je još jedna nemačka specijalnost). I dalje ćemo biti jedna od ekonomski najjačih zemalja na svetu. Zalažemo se za međunarodnu saradnju u borbi protiv pandemija, zaštitu klime i očuvanje mira.

Ali tu i tamo trebalo bi da preispitamo stanje u kojem se nalazimo. Spasavati državu dok se ne ubijemo štednjom kako bi ostvarili sveti cilj i došli na „crnu nulu“ nije bila dobra ideja. Velikodušno smo podržali mnoge kompanije tokom pandemije. Skraćeni rad pokazao se kao blagoslov i tokom financijske krize. Ali zaboravljamo koliko su važni mladi osnivači firmi, samostalni radnici, umetnici i kulturni radnici – slomljeni birokratijom.

Vreme je za debatu o sebi

Došlo je vreme za raspravu o tome kako bi Nemačka trebalo da se promeni nakon pandemije. Ili bolje rečeno, kako da Nemačka ostane u dobrom stanju, čak i ako virus ne ode i ako buduće pandemije zakucaju na vrata.

Zato nam je potrebna efikasna i produktivna država sa što manje hijerarhije. Potreban nam je novi pogled na moderne oblike samostalnosti. Federalizam bi trebalo zadržati tamo gde se pokazao dobrim. Ali trebalo bi se odvažiti i na više centralizacije, ako je to potrebno. A ne bi bilo loše ni da budemo malo manje uobraženi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama