Naše lične biblioteke
21. oktobar 2017.
Beogradski sajam knjiga oduvek impresionira brojem ljubitelja knjige koji užurbano idu od štanda do štanda. Fascinantna je i šarolikost izloženih naslova u sajamskom mravinjaku, ali i specifična atmosfera koja posetioca zavodi mešavinom mirisa sveže štampanih stranica i svežeg roštilja.
I ovaj put će domaća tematska paleta biti široka – od Stefana Prvovenčanog preko Andrića i Pekića do mnoštva živih pisaca. Tribinski programi pokrivaju obe konstante srpskog društva – njegove traume („Srbija i raspad Jugoslavije“ i „Vek genocida nad Srbima“) ali i njegove aktuelne nade, na diskusionim forumima i obično označene rečju „evropski“.
Četiri zemlje – jedan jezik
Međunarodni karakter Sajma ovaj put zaista nije samo formalan. Za razliku od prethodnih godina kada je uglavnom po jedna zemlja bila počasni gost, ovaj put ih ima čak četiri: Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn. Nemački ambasador u Srbiji Aksel Ditman kaže da je radostan jer je nemački jezik počasni gost „najznačajnijeg sajma u regionu“:
„Veoma nas raduje mogućnost da približimo književnost nemačkog jezika ljubiteljima knjige iz Srbije i regiona. Preko dvadeset pisaca sa nemačkog govornog područja, a među njima i književna nobelovka Herta Miler, brojna čitanja kako na sajmu tako i u gradu, Plava sofa, posebne diskusije kao i specijalan dečiji program po nama će izuzetno obogatiti ovogodišnji sajam knjiga.“
Nemački je policentričan evropski jezik, pa je ta raznolikost preslikana i u programski koncept. Izdvojićemo neke od zanimljivih programa: već u ponedeljak (23.10.) Herta Miler će na sajamskoj Plavoj sofi biti predstavljena beogradskoj publici. A odmah potom će nastupati kultni rusko-nemački autor Vladimir Kaminer i jedan od najpoznatijih nemačkih pisaca Marsel Bajer.
Jedna od najzanimljivijih tribina u sredu (25.10.) okuplja balkanske dopisnike medija sa nemačkog govornog područja. Publika će moći da sazna kako Srbiju i okruženje vide Andreas Ernst, beogradski dopisnik Noje cirher cajtunga, Mihael Martens koji piše za Frankfurter algemajne cajtung i Gregor Majer koji objavljuje u Profilu.
Nemačka je bila dugo podeljena zemlja i posledice se osećaju do danas. O tome će u četvrtak naveče u Kapetan-Mišinoj 6a gde se nalazi UK Parobrod razgovarati Luc Ratenau i Ingo Šulce.
Naše, a nemačko
U nedelju (29.10.) najavljen je razgovor sa Melindom Nađ Abonji. Švajcarkinja sa mađarskim korenima, rođena u Bečeju, postala je pre nekoliko godina zvezda ukupne književne scene na nemačkom govornom području. Ona je već je poznata srpskoj publici sa romanom „Golubije srce“, a upravo je u Berlinu objavila i svoj novi roman „Vojnik kornjača“. Radnja romana obećava uzbudljivu prozu za srpsku čitalačku publiku. Jedna od najuglednijih nemačkih izdavačkih kuća, Zurkamp, knjigu najavljuje ovako:
Zoltan Kerteš, plavooki sin jednog „poluciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao mali je pao sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i da rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak.
Knjiga će, do srpskog prevoda, biti dostupna samo onim ljubiteljima knjige u Srbiji koji čitaju na nemačkom.
Vavilonska biblioteka
Naravno, u Beogradu će biti i ljudi koji obično u tišini i daleko od svakodnevne buke rade na uspostavljanju mostova između nemačkog i srpskog jezika – to su slavisti kao što su Gabrijela Šubert, Angela Rihter, Robert Hodel, Jerg Šulte.
Pesnik Jan Vagner, ovogodišnji dobitnik najznačajnijeg nemačkog književnog priznanja, Bihnerove nagrade, koji takođe gostuje u Beogradu, zapisao je u svojem eseju Biblioteke: „Ako celokupnost svih knjiga koje čovek pročita za života tvori neku vrstu lične biblioteke, onda se od svih tih čitaonica, koje je koristio ili samo posećivao, od arhitektonskih detalja, nezavisno od granica između zemalja, epoha i stilova, može sačiniti nešto poput idealne knjiške hale.“
Beograd od nedelje 22. oktobra nudi posetiocima 62. sajma priliku da možda i neka od knjiga nemačkih autora postane deo njihove lične idealne biblioteke.