„Nauci i kulturi u Srbiji loše se piše“
22. maj 2020.
U intervjuu za Dojčlandfunk Kultur filozof Željko Radinković kaže da bez podrške uglednih ličnosti, on ne vidi budućnost Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu kojem preti da postane ogranak autoritarne vladajuće stranke.
„Otvorenim protestnim pismom filozof Željko Radinković se brani od mešanja Vlade Srbije u nastavu univerziteta i kaže da će Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu postati ogranak autoritarne vladajuće stranke“, piše Dojčlandfunk Kultur (DFK).
U međuvremenu je otvoreno protestno pismo potpisalo više od 400 ličnosti iz Srbije i inostranstva. Među njima su Jirgen Habermas, Aksel Honet, Džudit Batler, Nensi Frejzer, Noam Čomski, Antonio Negri, Janis Varufakis…
Liberalno razmišljanje nepoželjno
„Tradicija slobodnog mišljenja, iza koje stoji i za koju se zalaže institut, seže do pokreta '68 u bivšoj Jugoslaviji, kaže Željko Radinković, koji od 2011. radi na Institutu. Jasno pozicioniranje Instituta kao međunarodnog sagovornika poslednih desetak godina, međutim, nije promaklo nacionalističkim snagama i vladajućoj stranci oko predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, piše DFK.
„Ne izgleda dobro. Potpuno mi je neshvatljivo da će autoritarni režim uskoro preuzeti Institut poput našeg, žali se istoričar. To nije uspelo ni Miloševićevom režimu, niti komunistima koji su ranije bili na vlasti u Jugoslaviji.“
Tišina u inostranstvu
„Radinković optužuje evropske i nemačke političare da permanento ćute o dešavanjima u Srbiji. Proces preuzimanja od strane starih, nacionalističkih snaga gotovo je završen. Pod takvim okolnostima, loše se piše nauci i kulturi u Srbiji“, sažima DFK njegove reči i potom prenosi: Mi smo kao institut degradirani u ogranak vladajuće stranke i ne možemo ništa da učinimo protiv toga.
Habermas je pomagao još 70-ih
„Međunarodna podrška uglednih ljudi u osnovi je jedini način odbrane. Radinković se sada nada da će pomoć – kao u sličnom slučaju iz perioda osnivanja instituta sedamdesetih – i ovaj put biti uspešna:
Tada smo dobili podršku grupe oko Jirgena Habermasa i Ernsta Bloha, koji su se direktno obratili tadašnjoj jugoslovenskoj vladi. Oni su stvorili centar iz kojeg je kasnije nastao naš institut“, završava Dojčlandfunk Kultur citatom iz intervjua sa Željkom Radinkovićem.
Među saradnicima bio i Đinđić
Frankfurter algemajne cajtung kratko beleži da je „protest počeo zbog imenovanja nekih članova Upravnog odbora instituta koji bi sada trebalo da vodi Zoran Avramović, čovek koji je devedesetih imao vodeće pozicije u radikalnoj stranci (SRS) Vojislava Šešelja i kojeg potpisnici otvorenog pisma optužuju za ukidanje finansijskih sredstava za podružnicu instituta u Novom Sadu. Institut su osnovali disidenti pokreta ’68. godine. Među saradnicima je bio i Zoran Đinđić, premijer Srbije koji je ubijen 2003. godine“, podseća Frankfurter algemajne cajtung.
Priredila Dijana Roščić