Naučna godina: od Planete lave do Darvina

Godine 1609. Galileo Galilej konstruisao je prvi teleskop. Bio je to početak moderne astronomije. Tačno četiri veka kasnije, UN su 2009. godinu proglasile godinom astronomije pod motom „Svemir: živiš u njemu – otkrij ga!“

Pedro Ruso iz Međunarodne astronomske unije u Garhingu kod Minhena bio je koordinator svih akcija širom sveta tokom godine astronomije. Cilj je bio da svaki čovek na Zemlji postane svestan kosmosa.

„Živimo u zlatnom dobu astronomije. Upravo planiramo izgradnju novih, ogromnih teleskopa. Godine 1609. Italijan Galileo Galilej prvi put je usmerio teleskop ka nebu. A Nemac Johanes Kepler je svojim delom „Nova astronomija“ našu nauku postavio na sasvim nove temelje. I to je bilo uzbudljivo vreme za astronomiju. Zbog toga smo 2009. proglasili godinom astronomije.“

A kakva je otkrića donela godina astronomije? Izdvojićemo samo neka od njih…

Planeta nalik Zemlji

Recimo, tim astronoma iz Evrope pronašao je prvu stenovitu planetu van Sunčevog sistema. Novootkrivena planeta, koja je dosad najsličnija Zemlji, zbog svoje čvrste strukture, ima jednu manu - pakleno je vruća.

Novootkrivena planeta „Corot-7b“ ili kako je popularno zovu „Planeta lave“ veoma liči na Zemlju, ali se nalazi previše blizu svog Sunca, objasnio je direktor observatorije u Turingeru Arti Hartces.

„Corot-7b, ima površinsku temperaturu višu od 2.000 Celzijusa što je previše za razvoj života. Krug oko svoje zvezde napravi za samo 20 časova, brzinom od 750.000 kilometara na sat. Poređenja radi, Merkur, kao najbliža planeta Suncu, završi svoju rotaciju oko Sunca za 88 dana.

Planeta je otkrivena početkom ove godine. Nalazi se u našem „neposrednom“ susedstvu, na udaljenosti od oko 500 svetlosnih godina. Ima radijus 1,5 puta veći od Zemljinog i pet puta veću masu.

Najstariji događaj ikada zabeležen

Američki i Britanski astronomi otkrili su do sada najstariji i najudaljeniji objekat u svemiru. Teleskopi su zabeležili samouništenje masivne zvezde koja je eksplodirala kada je svemir imao „samo“ 640 miliona godina.

Događaj su 23. aprila zabeležili satelit NASA Svift i ogromni teleskop Evropske opservatorije koji se nalazi u pustinji Atakama u Čileu.

„Ta ’eksplozija gama zraka’ najstariji je događaj ikada detektovan, a masivna zvezda koja je eksplodirala ujedno je i najudaljeniji objekat ikada viđen. Ona se nalazila na 13,1 milijardu svetlosnih godina od Zemlje“, izjavio je Nijal Tanvir sa britanskog univerziteta u Lajčesteru.

U trenutku kada se eksplozija dogodila, 640 miliona godina posle „Velikog praska“, svemir je bio star samo 5 procenata u odnosu njegovu sadašnju starost. Planeta Zemlja nastala je 8,5 milijardi godina kasnije, a od te eksplozije, svemir se višestruko proširio.

Smišlja se i novi WC za astronaute

Kako bi olakšali život astronautima na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), japanski stručnjaci razvijaju novu vrstu WC-a, za koju su pronašli i ovozemaljsku primenu.

Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA) udružila se s inženjerima iz privatnog sektora kako bi razvili novu generaciju svemirskih klozeta. Osnovni cilj jeste da budu čisti i jednostavni za upotrebu. Za sada se razmišlja o nečemu poput pelene koju astronaut stalno nosi oko struka.

Senzori otkrivaju kada se astronaut olakša i automatski kroz cevi odvode tečnost od tela u posebni kontejner. Ta naprava trebalo bi da sadrži i dodatak za sušenje i pranje kako bi se uklonili neugodni mirisi. Za završetak projekta, istraživači imaju.

na sledećoj strani:

Zebe koje su vodile Darvina

Zebe koje su vodile Darvina

Protekle godine je obeleženo i 200 godina od rođenja britanskog naučnika Čarlsa Darvina, oca moderne teorije o evoluciji i razvijanju svih životnih oblika prirodnom selekcijom. Darvinova otkrića bila su revolucionarna.

Bio je mlad, svega 22 godine. Sin iz bogate kuće koji je studirao teologiju i biologiju, mada se njegovom ocu više sviđala medicina. Njegova strast bili su lov, jahanje i priroda. Obožavao je da putuje Biglom, brodom Njegovog veličanstva.

Godine 1831. Darvin je krenuo na putovanje dugo pet godina. To putovanje je promenilo njegov pogled na svet. „Kada sam se našao na brodu Bigl bio sam veoma iznenađen zanimljivim životinjama i biljkama Južne Amerike. To mi je pomoglo da obratim pažnju na poreklo vrsta“.

Darvin je sakupljao sve što bi pronašao: kamenje, suvo bilje, kosture životinja, insekte... Na arhipelagu Galapagos posmatrao je džinovske kornjače, iguane i zebe i sve ih sakupio u jednu vreću, zaboravivši da notira gde ih je pronašao. Kada je prepun džak istresao u Engleskoj pred jednog poznavaoca ptica, ovaj je bio zapanjen jer Darvin nije znao ni gde je ptice našao, ni kojoj vrsti pripadaju. Istoričar Ernst Peter Fišer priča:

„On je tada malo zabrljao, ali može mu se oprostiti jer je bio na tragu univerzalnog svetskog otkrića.“

Ptice su bile presudne

Do revolucionarnog otkrića čuveni Darvin je došao zahvaljujući različitim malim zebama. Sve su izgledale različito. Jedne su imale debeli kljun sa kojima su sakupljale semenke, druge veoma dugi i tanki kljun sa kojim su mogle lako da prodru u cveće. Sve to je ukazivalo na prilagođavanje različitim vrstama ishrane.

Došao je do zaključka da raznolikost života na zemlji potiče od organskog procesa naslednog prenošenja uz izmene - evolucije, kako taj proces dana nazivamo. I čiji je mehanizam - prirodna selekcija.

„U međuvremenu sam se uverio da vrste nisu nepromenljive.„

Po povratku u London napisao je knjigu „Nastanak vrsta“ - (o postanku vrsta prirodnim odabirom ili očuvanje povlašćenih rasa u borbi za život).

„Hteli su živog da me razapnu na krst.“

Kada je knjiga 1859. godine objavljena izazvala je oduševljenje kod mladih naučnika, a ljutnju i bes kod etabliranih naučnika i u redovima crkvenog establišmenta. Danas je njegova teorija evolucije opšte prihvaćena.

na sledećoj strani:

Majstori svetla i večna mladost

Rešenje velike enigme biologije

Nobelova nagrada za medicinu za 2009. godinu dodeljena je američko-australijskoj naučnici Elizabeti Blekbern i Amerikancima Kerol Grejder i Džeku Šostaku za rad na enzimu telomerazi koji štiti ćelije od starenja.

„Ove godine Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu je dodeljena naučnicima koji su pronašli rešenje za veliki problem u biologiji: kako hromozomi mogu u potpunosti da se kopiraju tokom ćelijske deobe i kako mogu da se zaštite od propadanja“, navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta.

Nobelov komitet je naveo da su ovogodišnji dobitnici nagrade za medicinu „pokazali da se rešenje nalazi u hromozomskim završecima – telomerima i u enzimu koji ih formira – telomerazi“. Taj enzim mogao bi da bude ključ za večnu mladost, pošto je povezan sa starenjem ćelija. Enzim ima i ključnu ulogu u malignoj transformacija ćelija.

Elizabet Blekbern je profesor na Kalifornijskom univerzitetu. Kerol Grejder predaje na američkom univerzitetu Džon Hopkins u Baltimoru, a Džek Šostak je profesor na Harvardu.

Fizika i „Majstori svetla“

Nobelovu nagradu za fiziku ove godine su dobili Čarls Kao, Vilard Bojl i Džordž Smit za otkrića prenosa svetlosti kroz optička vlakna i izum poluprovodničkog kola. Sva trojica su američki državljani. Čarl Kao ima i državljanstvo Velike Britanije, dok je Vilard Bojl i kanadski državljanin.

Nobelov komitet ova tri naučnika je nazvao „majstorima svetla“ jer je njihov rad omogućio „stvaranje mnogobrojnih praktičnih inovacija za svakodnevni život i nova sredstva za naučno istraživanje“.

Čarls Kao je nagrađen za „napredak u domenu prenošenja svetlosti vlaknima za optičku komunikaciju“ a Vilard Bojl i Džordž Smit su nagrađeni za „otkriće hvatača digitalnih slika CCD koji je danas postao elektronsko oko u skoro svim domenima fotografije“. Bez njihovog otkrića digitalna fotografija ne bi bila moguća

Hemija – ribozomi i antibiotici

Naučnici iz SAD, dvoje, i Izraela, dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju, za otkriće strukture i funkcije ribozoma.

Venkatraman Ramakrišnan i Tomas Stajc, Amerikanci, i Ada Jonat iz Izraela, otkrili su kako ribozom, koji proizvodi protein, funkcioniše na nivou atoma. „Ribozomi zu ključni za život, ali su i glavna meta za razvoj novih antibiotika“, saopštio je Nobelov komitet za hemiju.

U svakoj kategoriji uz nagradu se dodeljuje 10 miliona švedskih kruna što je oko milion evra koje mogu podeliti najviše tri laureata. Nagrade će biti uručene dobitnicima 10. decembra u Stokholmu.

nr/dr/arhiva