Naučite nemački u letnjim kampovima

„Paš“ je skraćenica za partnerstvo Nemačke sa školama u celom svetu. Reč je o projektu „Škole – partnerstvo za budućnost“. Širom sveta oformljena je mreža škola u kojima se mladi upoznaju sa nemačkim jezikom i kulturom i ta mreža se sve više širi. Projekat podržava i Gete institut, saradnjom sa oko 400 škola u kojima se uči nemački jezik. Naravno, škole koje učestvuju u projektu razlikuju se onoliko koliko se razlikuju i zemlje u kojima se nalaze.

Letnji kursevi u Nemačkoj

U Kazahstanu su učenici obavezni da pohađaju školu i subotom. Nema odmora. Na časovima se vode zapisnici. Onaj ko zakasni, mora da odgovara pred komisijom. Učenici su odeveni u crno i belo, odela i kravate, mada ne manjka ni individualaca u patikama.

Daša iz desetog razreda, sa dugom, crveno ofarbanom kosom, već pokazuje da ima svoj stil. U okviru projekta „Paš“ bila je na letnjem krsu u Nemačkoj:

„U Berlinu smo išli u šoping i kupovali, kupovali, kupovali…“

Amir bi želeo da jednog dana da živi u Nemačkoj:

„Želim da živim u Nemačkoj i učim nemački. Želim da igram fudbal u Bajernu iz Minhena.“

Daša ima drugačiju želju:

„Ja bih htela u Nemačkoj da se zaljubim i udam.“

Proširenje saradnje

U 2008. godini Nemačka je izdvojila 45 miliona evra za projekte „Paš“, 2009. je odobreno još 54 miliona. Predviđena saradnja sa 1000 škola ostvarena je pre roka, tako da će se saradnja proširiti na 1500 škola. Težište je stavljeno na srednju i istočnu Evropu, Aziju kao i Bliski i Srednji istok.

Gete instituti, za sada učestvuju u organizovanju učenja nemačkog jezika u 400 škola, a predviđena je saradnja sa 500 škola. U okviru projekta, propagira se učenje nemačkog jezika. Učenici se najviše raduju mogućnosti da provedu tri nedelje na letnjim kursevima u Nemačkoj.

U Sibiru, u gimnaziji koja sarađuje sa „Geteom“, skoro dve trećine učenika žele da uče nemački. Maksim (15) je bio na letnjem kursu u Nemačkoj:

„Ljudi su nam tamo postavljali smešna pitanja: da li mi na ulici srećemo medvede. Ja sam rekao: da, naravno. Osim toga sviramo na balalajci i pijemo votku. Sve su me takve smešne stvari pitali.“

Nemački slabo znaju na Balkanu

U Hrvatskoj se nastavnici nemačkog žale da ranije nije bilo mnogo interesovanja za učenje nemačkog. Nastavnica Marina Bojanić kaže:

„Upravo zbog toga je ovaj projekat veoma važan.“

Nastavnica Ane Cilke je iz Berlina došla u Gračanicu (BiH), u gimanziju „Mustafa Kamarić“.

„Prvog dana sam bila šokirana koliko su deca slabo znala nemački. U grupi od devetoro dece, samo dvoje je moglo i htelo da komunicira na nemačkom.“

Ane Cilke je pozorišni pedagog i sa đacima pravi predstavu o padu Berlinskog zida. Na nemačkom, naravno. Nastavnik Jasmin je pred naletom rata pobegao u Nemačku. Sada predaje nemački u okviru projekta „Paš“:

„Ranije su ljudi govorili da im nemački ne treba. Učili su engleski. Sada se situacija menja.“

Jasmina takođe uči nemački:

„Za mene nemački zvuči sasvim normalno, ali moji prijatelji kažu da je to tvrd jezik. Na primer, kada kažete da niste gladni. Direktno prevedeno to bi bilo: ’ja imam glad’. To na bosanskom ništa ne znači.“

Ana Raos direktorka Gete instituta u Sarajevu kaže:

„Danas je nemoguće pronaći posao bez znanja najmanje dva svetska jezika. Učenicima je jasno da moraju da uče jezike, ako žele sebi da obezbede bolju budućnost.“

zbs/idj/dw