NATO neće braniti istočnu Ukrajinu | Politika | DW | 28.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

NATO neće braniti istočnu Ukrajinu

Ako bi ruska vojska umarširala u Ukrajinu – NATO ne bi vojno reagovao, niti bi usledile značajne ekonomske sankcije, smatra Jan Tehau, šef ogranka Karnegijeve fondacije za Evropu sa sedištem u Briselu.

Dojče vele: Kako bi NATO reagovao ako bi Rusija napala Ukrajinu?

Jan Tehau: NATO bi to žestoko osudio. Ali, varaju se oni koji misle da bi NATO vojno branio istočnu Ukrajinu. Mislim da ni jedna članica NATO nije spremna da tamo pošalje trupe. Vojnog odgovora ne bi bilo, to je sigurno, i Vladimir Putin to zna.

Ukrajina nije članica NATO, ali zar druge članice Alijanse, kao Poljska ili Baltičke države, ne bi imale osećaj da im je ugrožen teritorijalni integritet?

Te zemlje se, zbog dešavanja u Ukrajini, već dugo osećaju ugroženim. NATO čini mnogo kako bi im pružio podršku. Na primer, povećava se prisustvo trupa. SAD upravo izvode vojne vežbi u Poljskoj, Nemačka će tokom godine poslati avione za nadgledanje vazdušnog prostora u Baltičkim zemljama. I druge zemlje to čine. Ipak, ako Rusija napadne Ukrajinu, vojnog odgovora neće biti.

Da li veće prisustvo NATO duž njegovih istočnih granica uopšte ima neki efekat?

Nije jasno kako to Moskva tumači. Rusija hoće da povrati političku kontrolu nad Ukrajinom. To se radi krajnje sistematski. Putin ne želi druge zemlje, on hoće da povrati Ukrajinu.

Jan Techau Carnegie Endowment

Jan Tehau je šef ogranka Karnegijeve fondacije za Evropu sa sedištem u Briselu.

Da pojasnimo: Vi kažete da Rusija želi da povrati kontrolu nad celom Ukrajinom. Da li se to odnosi i na zapad zemlje sa Kijevom ?

Govorim o političkoj kontroli, ne o okupaciji cele zemlje. Ne mislim da Rusija planira vojnu operaciju u celoj Ukrajini. Radi se o tome ko upravlja zemljom. Predsednik Janukovič je dugo bio na ruskoj liniji, ali onda je pobegao, pa sada Rusija pokušava da povrati kontrolu. Rusija je pokušala da Ukrajinu što je moguće tešnje veže za sebe. Zbog toga novi predsednik mora biti proruski orijentisan. Nova vlada ne sme imati uspeha, mora doživeti totalni debakl. Još je teško proceniti da li Rusija to želi da postigne što je brže moguće, dakle do izbora u maju, ili za jednu do dve godine. Ali cilj je svakako jasan.

Kakav rezultat onda mogu da imaju razgovori između Rusije i SAD?

Rusija je uvek bila mišljenja, i to je zvanično, da Ukrajina nije nezavisna država. Putin je to više puta naglasio. To da Ukrajina sada sama želi da odlučuje o svojoj političkoj budućnosti, to je za Rusiju apsolutni tabu. SAD kažu da Ukrajina mora da ima pravo na samoopredeljenje. To je glavna prepreka na putu ka dogovoru.

Sporazum iz Ženeve se očigledno se ne poštuje. Zbog toga Barak Obama preti ekonomskim sankcijama. Hoće li tih sankcije biti?

Pre svega: sporazum iz Ženeve je za Rusiju bila samo igra na vreme. Moskva je rezultat sporazuma taktički veoma pametno iskoristila da opravda svoju politiku i vladu u Kijevu optuži da se ne pridržava sporazuma. Što se tiče ekonomskih sankcija: mislim da to Evropa neće izglasati, delimično zato što to ne želi Nemačka. Neće ih biti čak ni ako Rusija preuzme političku kontrolu nad Ukrajinom. SAD žele stroge sankcije, ali Evropa ne. Ona želi da se i dalje pokušava diplomatskim putem i blage sankcije. Dakle, podelu vidimo ne samo unutar Evrope, već i između SAD i EU. I to ne obećava ništa dobro, ako se želi jedinstvena i snažna pozicija prema Rusiji.

Da li mislite da Ukrajina može da ostane suverena zemlja?

To je potpuno otvoreno. Ukoliko situacija za sada ostane ovakva kakva jeste, a čini se da će tako biti, vreme radi protiv Ukrajine. To bi bio poguban korak unazad za ceo evropski sistem mira posle hladnog rata. Jer, do sada je bilo jasno da je teritorijalni integritet neke zemlje garantovan. Sada se vraćamo vremenu nasilja, u kojem neka zemlja, ako je hrabra i dovoljno moćna, može da prekraja granice. Takva Evropa kreće se u pravcu mračne budućnosti.

Autori: Nina Haze / dr
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama