NATO do Kavkaza?

Svađa izmedu Atine i susedne Makedonije mogla bi da osujeti planirano proširenje NATO-a, smatra "Ziddojče Cajtung":

"Od velikog proširenja NATO sve do Kavkaza - koje SAD forsiraju a Rusija kritikuje - zadugo neće biti ništa. Prijem Ukrajine i Gruzije u "Članstvo Akcioni plan" skraćeno (MAP), nije dobilo široku podršku članica NATO. To je na sastanku Alijanse u četvrtak u Briselu bilo sasvim jasno. A i 'malo proširenje', sa Hrvatskom, Albanijom i Makedonijom, može da propadne. Članstvo Makedonije zbog svađe sa Grčkom oko imena, a Albanije zbog toga što neki smatraju da ova zemlja još uvek nije 'sposobna za savez', kako se čuje u diplomatskim krugovima. S obzirom da između poziva i prijema u članstvo NATO mogu da proteknu i do dve godine, preostaje dovoljno vremena da Grčka i Makedonija pronadju rešenje za spor oko imena. Ali čak i ako sve tri zemlje budu pozvane, za šta se, iz razloga stabilnosti, na Balkanu zalaže nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer, u Bukureštu u odlučujućem pitanju oko prijema Ukrajine u NATO neće biti napretka."

"Frankfurter Algemajne Cajtung" piše o pretnji Grčke da će upotrebiti veto protiv prijema Makedonije. List to naziva neurozama iz Atine koje dolaze iz dubina istorijske patologije. "Izlet u kameno doba nije nužan, ali Aleksandru Velikom treba posvetiti prilično vremena da bi se bolje razumela posebnost mnogih sukoba na Balkanu. Ime je predmet svadje: pitanje glasi da li se Makedonija sme nazvati Makedonijom. Prema grčkoj logici - ni u kom slučaju, jer se tako naziva severna pokrajina ove zemlje, konstatuje "Frankfurter algemajne."

Nemački listovi pišu i o Svetom miru.

"Ziddojče cajtung" veliki prostor posvećuje sporazumu zaključenom u Rimu prema kojem katolici i muslimani počinju trajni dijalog koji treba da približi dve religije.

"Između predsednika SAD i bivšeg Sovjetskog saveza postojao je "crveni telefon". Izmedju pape i Islama ne može funkcionisati veza u 'hitnim slučajevima', jer muslimani nemaju zajedničkog vrhovnog poglavara. Sada je u Rimu zaključeno da će u rešavanje verskih sukoba biti uključivan 'Katoličko-islamski forum'. Predstavnici Kurije i Muslimana dogovorili su osnivanje foruma koji će dijalogu među religijama dati trajnu strukturu. Na ovom forumu učestvovaće predstavnici različitih muslimanskih struja iz 43 zemlje. Konferencije će se održavati svake godine, naizmenično u Rimu i nekoj od muslimanskih zemalja."

Unutrašnjepolitička tema koja zaokuplja nemačku javnost jeste odlikovanje vojnika za hrabrost.

"Mali broj nemačkih simbola ima tako dugu tradiciju kao Gvozdeni krst. Pravo je čudo da se jednostavno obeležje iz vremena nacionalne pobune protiv Napoleona još uvek koristi na avionima i vojnim snagama, piše na naslovnoj strani "Frankfurter Algemajne Cajtung".

Tabloid "Bild" se pita da li se vraća Gvozdeni krst, a list "Velt" takode na naslovnoj strani navodi da će prvi put od 1945. vojnici ponovo biti odlikovani za naročite zasluge i iskazanu hrabrost. Budući orden biće Počasna medalja i Počasni krst u zlatu, srebru i bronzi. Počasni krst sličan je Gvozdenom krstu.

"Ne radi se o odlikovanju za ispoljenu hrabrost u ratu, jer se Bundesver ne nalazi u ratu", navodi se u saopšenju iz predsedničkog ureda, "već se želi odavanje zahvalnosti uvođenjem nove medalje za one koji po viđenju vlade hrabro brane bezbednost Nemačke na Hindukušu. Dodela medalje je do sada bila u suštini povezana sa dužinom angažovanja u inostranstvu i nalik dodeli ordena "Gvozdenog krsta". To bi trebalo da podseti da su i demokratskoj Nemačkoj potrebni hrabri vojnici spremni da je brane i svojim životima." zaključuje "Frankfurter Algemajne Cajtung".