NATO želi veće prisutvo u istočnoj Evropi | Politika | DW | 28.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

NATO želi veće prisutvo u istočnoj Evropi

Rusija je bezbednosni rizik, a aktuelni događaji bacaju novo svetlo na vojnu strategiju u Evropi, smatra generalni sekretar NATO. Anders Fog Rasmusen se zato zalaže za dodatne vojne baze u istočnoj Evropi.

Severnoatlantski savez vraća se na početak – ponovo je u centru pažnje zajednička odbrana. Predsednici država i vlada članica NATO srešće se u Velsu u prvoj nedelji septembra, da bi razgovarali o novoj vojnoj strategiji. Nakon što je smisao postojanja NATO doveden u pitanje tokom devedesetih, taj savez pronašao je novu svrhu tako što se uključio u intervencije poput onih u Avganistanu. Sada je pred njim novi, ali veoma poznat izazov: NATO mora da se suoči sa Rusijom.

Članice Saveza na Baltiku - Estonija, Litvanija i Letonija, veoma su zabrinute, a isto važi i za Poljsku. Nakon pripajanja Krima i sukoba u istočnoj Ukrajini, najistočnije države NATO žele da budu spremne za slučaj da Rusija zaista napadne neku od zemalja-članica.

Air Policing Baltikum 2011 Archivbild

Nemački borbeni avion u Litvaniji

„NATO druge klase“

To nisu potpune besmislice, ocenjuje penzionisani general nemačkog Bundesvera, Egon Rams. „U Estoniji i Letoniji mogla bi dobro da se organizuje destabilizacija – poput događaja na Kirmu i na istoku Ukrajine jer tamo živi puno Rusa“, smatra bivši oficir NATO. „Ali ja se nadam i verujem da će članstvo u NATO odvratiti Rusiju od takvih poteza.“

Zapravo, u Poljskoj i baltičkim republikama gotovo i da nema NATO trupa, a vlasti tih zemalja često se žale da ih smatraju članicama Saveza „druge klase“. Doduše, u Litvaniji postoji vazduhoplovna baza Sijaulaj, odakle poleću vojni avioni NATO dok patroliraju vazdušnim prostorom Baltika. Domaća avijacija u tim državama gotovo i da ne postoji. I u Šćećinu, na severozapadu Poljske, vijori se zastava NATO. U toj bazi blizu nemačke granice stacioniran je korpus od 250 vojnika iz više zemalja, kojima je nemački general Rams komandovao tri godine.

Privremene-stalne baze

General a.D. Egon Ramms

General Rams: Postoji način da NATO pokaže vojnu snagu, a da ne prekrši ugovor sa Rusijom

Generalni sekretar NATO Rasmusen smatra da je to isuviše malo. Taj zvaničnik je u medijima u više navrata navodio da želi veće i vidljivije prisustvo na istoku – nova vojna uporišta, veću količinu opreme i mogućnost da se tamo brzo prebaci još veći broj vojnika. Istovremeno, još uvek važi dogovor između Severnoatlantskog saveza i Rusije da neće biti trajnog i ozbiljnijeg stacioniranja NATO trupa u istočnoj Evropi. Po svemu sudeći, Rasmusen želi da ostane u okvirima tog ugovora, bez obzira na navodno gomilanje ruske vojske na granicama.

Ipak, postoji način da NATO pokaže vojnu snagu, a da ne prekrši ugovor. Naime, nije potrebno trajno stacionirati vojnike, smatra general Rams. Umesto toga, NATO može da stvori „baze za obrazovanje i obuku na Baltiku i u Poljskoj“, kaže on. Drugim rečima, na istok mogu stalno da se šalju nove trupe i da se redovno povlače, odnosno rotiraju. Vojnici na obuci predstavljali bi neku vrstu „predstraže“, tumači bivši nemački general.

Suviše spore trupe za brza dejstva

Važnija od toga je brzina, odnosno mogućnost da se trupe u krajnjem slučaju brzo rasporede na potrebne tačke, procenjuje Rams. Severnoatlantskom savezu je do sada bilo potrebno mnogo vremena da se pripremi za neke veće vojne akcije – ponekad su u pitanju bile i godine. Čak je i trupama za brzi odgovor NATO (takozvane NRF) potrebno nekoliko nedelja da se aktiviraju u punoj meri.

Baltikum NATO Militärübung

Manevri NATO u Estoniji

Zbog toga Rasmusen želi „udarnu jedinicu“ unutar NRF, koja bi mogla da bude spremna za borbena dejstva „u roku od nekoliko sati“. „To bi morali da budu vojnici koji u principu sede na već spakovanim koferima“, komentariše general Rams. Ipak, po njegovoj proceni, plan generalnog sekretara NATO nije preteran. Bivši komandant korpusa u Šćećinu smatra da NATO u narednih nekoliko godina mora da nastupi odlučno i složno protiv potencijalnih neprijatelja i podseća da će sekretar Rasmusen ostati na položaju samo do kraja septembra. „Rasmusen možda i koristi svoj odlazak da postavi određene smernice, ali one se kreću u pravom smeru“, smatra nemački general.

Novac za taj plan verovatno će se naći: angažovanje NATO u Avganistanu zvanično se bliži kraju, tako da se oslobađaju kapaciteti izgradnju vojnih struktura na istoku. Ali još uvek nema opšte saglasnosti po tim pitanjima. Zemlje kao što su Velika Britanija i SAD podržavaju ta nastojanja, Francuska, Italija i Španija se protive. Nemačka je, kažu predstavnici NATO, još uvek podeljena jer takav jedan korak mogao bi ozbiljno da isprovocira Rusiju.

Reklama