NATO će kontrolisati Zemljinu orbitu iz Ramštajna | Politika | DW | 20.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Bezbednost

NATO će kontrolisati Zemljinu orbitu iz Ramštajna

NATO je postao svestan da je jedan od najvažnijih elemenata nekog mogućeg vojnog sukoba – nebranjen. Zato bi baza Ramštajn na zapadu Nemačke uskoro trebalo da dobije još jedan zadatak.

Odbrana satelita – to bi mogao da bude novi zadatak za vojnu bazu Ramštajn. Odluku o tome NATO bi mogao da donese već ovog četvrtka.

U Ramštajnu je već smeštena komanda vazduhoplovnih snaga zapadnih saveznika, a odatle bi sada mogla da se prati i situacija u svemiru, odnosno u Zemljinoj orbiti. Ili, još konkretnije, da se prate sateliti zemalja NATO, kako civilni, tako i vojni.

-pročitajte još: Tajna vežba u Nemačkoj: Mala proba nuklearnog rata

Radi se pre svega o osmatranju onoga što se zbiva u orbiti, ali i o koordinaciji mera u nekim vanrednim okolnostima, prenosi nemačka agencija dpa. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg očekuje saglasnost ministara odbrane svih saveznika i pre sastanka ovog četvrtka. On ujedno naglašava da to nikako nije „militarizacija svemira“ – što je nešto oko čega su se složili glavni protivnici Hladnog rata još odavno i čega NATO i dalje želi da se pridržava.

Vojska više ne može bez satelita

Ali ratovi i vojni sukobi se menjaju, a sateliti postaju sve važniji: „Oni omogućavaju na naš svet funkcioniše, i to u meri koju mnogi ne shvataju. Trgovina, vremenska prognoza, mobilni telefoni i bankarski poslovi, sve to zavisi od o satelita. Svemir je od ključne važnosti i za NATO, uključujući i mogućnost navigacije, prikupljanja informacija, komunikacije i detekcije lansiranja raketa negde u svetu. Zato je izuzetno važno da dobro znamo šta se dešava u svemiru, da i dalje imamo pouzdane usluge koje nam stižu iz svemira i da NATO zadrži svoj tehnološki nivo“, izjavio je Stoltenberg za DW.

Baza Ramptajn u Nemačkoj

Baza Ramptajn u Nemačkoj

Uloga satelita u današnjim sukobima od krucijalnog je značaja: bez njih su bespilotne letelice beskorisne, bez njih bi bila gotovo nemoguća komunikacija i raspored vojnih jedinica i u vazduhu i na moru i na tlu. A da se ne govori o prikupljanju informacija o eventualnom neprijatelju.

-pročitajte još: Nemačka sve bliže nabavci izraelskih naoružanih dronova

To priznaje i Stoltenberg: „Brza, efikasna i bezbedna satelitska komunikacija je ključna za naše jedinice. Svemira oko naše planete se u poslednjoj deceniji iz korena promenio. Sve je veća gužva, na stotine novih satelita lansira se svake godine. A sateliti su sve ranjiviji. Neke države, među njima i Rusija i Kina, razvijaju anti-satelitske sisteme koji mogu da oslepe, onesposobe ili obore satelite. To je pretnja onome što se zbiva u orbiti“, kaže generalni sekretar NATO-a.

Samo će da posmatraju – za sada

U Ramštajnu neće nastati nekakvo oružje kao iz filmova naučne fantastike. Biće to centar u kojem će se prikupljati informacije o onome šta se zbiva u orbiti. Naravno, verovatno će to vremenom da preraste i u komandni centar iz kojeg će se koordinirati mere za zaštitu.

Najavljuju se i drugi planovi NATO: trebalo bi da bude formiran i svojevrsni institut koji bi razmatrao šta se može i mora uraditi u tom prostoru. On bi takođe mogao da bude smešten u Nemačkoj, u Kalkaru u Severnoj Rajni i Vestfaliji, ili u francuskom Tuluzu.

I kolikogod da su generali oduševljeni novim mogućnostima koje im pruža tehnologija, oni su istovremeno sve više zabrinuti zbog mogućnosti da njihovi sateliti prestanu da funkcionišu – i ostave njihove jedinice gluve i slepe, potpuno izložene protivniku. Zato bi saveznici trebalo da sagledaju kako ko koristi satelite i da onda, zajedničkim snagama, razmotre kako da zaštite svoje satelite.

Tu se postavlja i pitanje kako u tim okolnostima protumačiti famozni Član 5 Sporazuma NATO o međusobnoj pomoći ako je napadnuta neka od članica. Sateliti nisu geografska odrednica, pa da li je onda napad na nečiji satelit povod za zajedničku akciju?

Sve je veća uloga dronova, a za njih su potrebni sateliti

Sve je veća uloga dronova, a za njih su potrebni sateliti

Već bi moglo i da se ratuje u svemiru

U svakom slučaju, francuski predsednik Emanuel Makron još prošle godine je najavio formiranje štaba za zaštitu svemira, tvrdeći da je svemir „novo područje sukobljavanja“. Trenutno u našoj orbiti ima oko 2.400 satelita, a otprilike 60 odsto njih pripadaju nekoj od članica NATO.

Pritom vojna prijetnja nije jedina koja bi mogla da ugrozi te satelite: tokom decenija istraživanja svemira, orbita Zemlje pretvorila se u pravo đubrište po kojem leti oko pola miliona komada kojekakvih delova, satelita koji odavno ne funkcionišu, raketa i misija koje su davno zaboravljene.

Rat se u svakom slučaju svemiru već približio: ne samo da čitav niz zemalja lansira svoje satelite, već se i sistematski razvijaju oružja za uništavanje protivničkih satelita. O tome se malo zna, ali Rusija je već izvela više testova raketa čiji je cilj uništavanje satelita. Pa čak je i Indija, nakon što je uspešno lansirala satelit, lansirala i raketu čiji je cilj – uništavanje satelita.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama