Nastavak suđenja Radovanu Karadžiću

Kada je Radovan Karadžić 1992. godine izašao za govornicu u parlamentu Bosne i Hercegovine, Jugoslavija je već bila podeljena, a u Hrvatskoj su se vodile borbe. Njegova pretnja se, pre svega, odnosila na Bošnjake, ali i bosanske Hrvate.

„Nemojte da mislite da nećete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak. Jer muslimanski narod ne može da se odbrani, ako bude rata ovde…“

Ubrzo posle toga izbio je najkrvaviji konflikt u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Zločin

Više od 110.000 ljudi je poginulo, a više od milion proterano. Sarajevo je tri i po godine godine bilo u okruženju. U Srebrenici je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka. U nekoliko koncentracionih logora žene su silovane, a muškarci zlostavljani. Jedan od njih je Murat Tahirović:

„Ja sam, recimo, bio teško ranjen u grudni koš i stomak. Taj predeo stomaka mi je bio otvoren i zagnojen. U tu ranu su mi gurali policijsku palicu…“

Tahirović je bio u logoru u blizini granice sa Hrvatskom. Posle dva meseca pušten je na slobodu, ali i danas ima bolove i pred očima su mu i slike zlostavljanja. Tahirović je predsednik Saveza logoraša BiH:

„Ja ne mogu zameriti momcima od 18, 19 i 20 godina. To su isuviše mladi ljudi bili tada. Oni su izmanipulisani raznim medijskim nastupima i pritiscima. Nisam ja taj koji to treba da kaže, ali ja im na neki način i opraštam sve ono što su radili. Ali onima koji su bili duboko svesni, koji su bili visoko obrazovani, koji su, poput Karadžića, bili psiholozi, takvim ljudima se ne može oprostiti. Znači, potpuno svesno je ulazio u nešto što je dovodilo do stradanja jednog naroda ili više naroda na prostorima BiH.“

Dokazi

Radovan Karadžić je, pored ostalog, optužen i za genocid i zločin protiv čovečnosti. Predsednik istraživačko-dokumentacionog centra u Sarajevu Mirsad Tokača kaže da ima dovoljno dokaza i da nema sumnje u Karadžićevu krivicu:

„Uzroci rata su u njegovom ponašanju, ali ne samo njega. Karadžić je iza sebe imao Beograd, imao je Srbiju, imao je Miloševićev režim, imao je Jugoslovensku narodnu armiju. Ključni zločini su se desili upravo u periodu april-maj, delom juni-juli 1992. godine, kada je JNA tu bila, kada je njena moć, njena sila, njeno oružje radilo za tu ideju. Ja sam sudu dostavio neka dokumenta koja upravo to potvrđuju – audio zapise jednog izlaganja koje je on imao u ’Holidej inu’ ovde u Sarajevu, u kome on tačno govori o tome ko je s njim i ko ga podržava.“

Psihijatar Senadin Ljubović, koji leči žrtve rata u BiH, smatra da će Karadžić kao i Milošević, sudnicu u Hagu koristiti kao političku binu:

„Čak će reći: jeste, meni je žao što sam morao da pobijem toliko, ali morao sam da pobijem…“

Ljubović je, inače, bio Karadžićev mentor. Upravo on je, tada mladog studenta Radovana Karadžića, doveo na psihijatrijsku kliniku u Sarajevu.

Autori: F. Slavković / M. Martinović

Odgovorni urednik: I. Đerković