Nastavak dijaloga – potrebni su redovni susreti | Evropa | DW | 10.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Nastavak dijaloga – potrebni su redovni susreti

Predstavnici Srbije i Kosova danas bi trebalo da nastave dijalog na inicijativu Nemačke i Francuske, odnosno Evropske unije. Optimizam nije preterano veliki, ali iz Berlina poručuju: Ne smemo da dozvolimo nove prekide.

Berlin, april 2019.

Berlin, april 2019.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još u sredu poslepodne, obraćajući se građanima Srbije, znao ko će biti kriv ako nepripremljen ode u Francusku: „Putovaću ujutro u Pariz umesto večeras. Biću manje odmoran za razgovore s Makronom“, poručio je Vučić demonstranima koji mu nisu dali da spava noć uoči odlaska francuskom predsedniku.

Susret sa Emanuelom Makronom, dva dana nakon što se predsednik Francuske susreo i sa kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem, služi kao priprema za dva centralna događaja ove sedmice: video-konferenciji Merkel-Makron-Vučić-Hoti u petak i najavljenom sastanku uživo predsednika Srbije i premijera Kosova tokom vikenda u Briselu, uz posredovanje predstavnika EU Miroslava Lajčaka. Sve to bi se moglo podvesti pod nemačko-francusku, odnosno EU-inicijativu za ponovno pokretanje pregovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

-pročitajte još: Viola fon Kramon: Očekujem da Merkel Vučiću kaže – sad je dosta!

Zapadni Balkan (ni)je prioritet

Pa kakvo je stanje godina sada, nakon više od godinu dana prekida dijaloga? Akteri su na svim stranama, osim na albanskoj – isti. Vučić u pregovore ulazi još jači kad je parlamentarna podrška kod kuće u pitanju (ako ne računamo demonstracije), a Angeli Merkel, Emanuelu Makronu i Evropskoj uniji je hitno potreban nekakav uspeh u regionu kako bi pokazali da, uprkos svim kovid-problemima nisu zaboravili taj deo Starog kontinenta. To se, inače, od zagrebačkog samita početkom maja neprestano ponavljalo.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak

Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak

Zbog pandemije korona-virusa i prioriteti nemačkog predsedavanja Savetu EU u potpunosti su se promenili. Sasvim je izvesno da će Balkan tu da igra sporednu ulogu. I tu ne menja ništa ni izjava nemačkog ministra spoljnih poslova Haika Masa koji je, prilikom nedavne posete specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka Berlinu, rekao da taj region „ostaje prioritet“.

Oteti uzde Vašingtonu

Ono na šta Evropska unija ne gleda blagonaklono jesu pokušaji Vašingona da se, ne baš suptilnim metodama, ubaci u taj proces. Brisel je shvatio da pod hitno nešto mora da uradi kako bi Beloj kući oteo uzde iz ruku. Američka inicijativa u okviru koje je trebalo da se Vučić i Tači krajem juna sastanu u Vašingtonu, propala je zbog podizanja optužnice protiv predsednika Kosova u Hagu. Evropskoj uniji je to došlo kao naručeno.

Kosovo bi u razgovorima trebalo da predstavlja novi premijer Avdulah Hoti

Kosovo bi u razgovorima trebalo da predstavlja novi premijer Avdulah Hoti

Specijalni izaslanik Bele kuće za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel pozdravio je na Tviteru evropsku inicijativu za nastavak pregovora. On je poručio – unapred prisvajajući za SAD deo zasluga u slučaju eventualnog uspeha – da su Sjedinjene Države naporno radile na naglašavanju ekonomske normalizacije između dve strane, jer kako je naveo, „veruje da je to prvi, presudan korak u dugom političkom sporu“.

„Poteškoće i dugoročna politička pitanja lakše će se rešavati kada se postigne napredak u ekonomskim pitanjima“, poručio je Grenell na Tviteru i dodao da se nada da će biti rešeno i pitanje liberalizacije viznog režima za građane Kosova.

-pročitajte još: Srbija i Kosovo: Privreda kao primer

Srbija i Kosovo je stvar EU, a ne SAD

Evropska unija je uvek pomalo sumnjičavo gledala na vašingtonsku inicijativu koja je zvanično pre svega imala ekonomsku dimenziju. Peter Bejer, poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel, bivši izvestilac za odnose Srbije i Kosova u spoljnopolitičkom odboru Bundestaga, a trenutno koordinator transatlantskih odnosa u Ministarstvu spoljnih poslova, ne krije svoju skepsu onim što je do sada pokrenuo Grenel.

„Ja pozdravljam ulogu naših američkih prijatelja kada se radi o ekonomskim odnosima Srbije i Kosova. Ali, kao države koje su u Evropi i streme članstvu u Evropskoj uniji, jasno je da je EU vodeća kada je u pitanju praćenje političkih procesa generalno, a posebno dijaloga između Srbije i Kosova“, rekao je Bejer za DW.

Peter Bejer (CDU): Jasno je da je EU vodeća

Peter Bejer (CDU): Jasno je da je EU vodeća

Još na konferenciji Aspen-Instituta u aprilu, na kojoj je učestvovao i Bejer, moglo se čuti sledeće: „Svaka čast sporazumima o avionskom i železničkom saobraćaju, ali to ne može da zameni politički dijalog i stabilnost“. Bejer naglašava da „samo EU može da omogući liberalizaciju viznog sistema“ – komentarišući tako Grenelovo mešanje u viznu politiku Unije.

EU bi sada možda mogla malo i da odahne, jer hiperaktivni Grenel će sledećih meseci imati pune ruke posla oko predizborne kampanje koja ima za cilj da se njegov mentor Donald Tramp održi na vlasti. U američkoj predizbornoj kampanji odnosi Beograda i Prištine nisu preterano zanimljivi.

Razmena teritorija – za Berlin apsolutno nedopustivo

Jedno od najvažnijih pitanja, koje se već godina provlači kroz pregovarački proces Beograda i Prištine, jeste i famozno rešenje koje podrazumeva razmenu teritorija. Na pitanje DW da li su Francuska i Nemačka (ova druga spada među najžešće kritičare takvog rešenja) zaista jedinstvene po tom pitanju, Bejer indirektno odgovara kako su Berlin i Pariz „u procesu trajnog i vrlo prisnog dogovaranje oko svih pitanja koja se tiču budućeg razvoja Zapadnog Balkana“.

Sve nemačke parlamentarne stranke sa izuzetkom desno-nacionalističke Alternative za Nemačku (AfD) žestoko odbacuju ideju o razmeni teritorija. Analena Berbok, predsednica stranke Zeleni, pre nekoliko dana je, tokom jedne konferencije o Srebrenici, ponovo oštro napala koncept prekrajanja granica po etničkom principu. „Mi znamo da menjanje granica na etničkoj bazi, o čemu se trenutno raspravlja između Srbije i Kosova, nije rešenje. Naprotiv, ono je veoma opasno, pogotovo za tako krhku državu kao što je Bosna i Hercegovina“, naglasila je Berbok

Demohrišćanin Bejer je sa svoje strane izrazio nadu da će nastavak dijaloga dovesti do smanjenja napetosti između suseda i da će u tome EU biti od pomoći. Ali za njega je isto tako važno da se održi kontinuitet. „Ono što nam je potrebno jesu redovni susreti. Ne smemo sebi više da dozvolimo nove prekide“, rekao je Bejer. Političar CDU je zato apelovao na obe strane da se uzdrže od međusobnih provokacija, pa i preko medija.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android