Naslednice nemačkih porodičnih preduzeća | Evropa | DW | 24.06.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropa

Naslednice nemačkih porodičnih preduzeća

Na čelu 135.000 porodičnih preduzeća u Nemačkoj uskoro bi trebalo da dođe do smene na vrhu. Dok su ranije ćerke bile rešenje samo u nuždi, danas je trećina firmi predvidela ženu kao naslednicu. I to i u industriji.

Kerstin Cesin nije htela da se zadovolji mestom sekretarice. Završila je školu za industrijsku za prodaju i htela je da sama odlučuje, da nešto pokrenei. Praktični deo obrazovanja završila je u jednom industrijskom preduzeću koje je vodila žena. To joj se dopalo. Zato je rano donela odluku da želi da preuzme neko preduzeće – ili od svojih roditelja ili neko drugo. Njen otac bio je vlasnik firme za proizvodnju agregata za struju u nemačkom gradiću Muh, u blizini Kelna. Kerstin Cesin iznela je ocu svoju želju: „Ili ćemo da donesemo takvu odluku oko porodične firme ili ću sama da potražim firmu koju ću da preuzmem.“

Početkom devedesetih ta tada mlada žena već je bila upućena u sve što se tiče nabavke, odlazila je na gradilišta, vodila pregovore, dodatno se obrazovala kako bi mogla obavljati menadžerske zadatke. Godine 2006. otkupila je firmu od svojih roditelja i sad je vodi zajedno sa svojim mužem. Njihovo preduzeće MAB Maschinen- und Aggregatenbau zapošljava 22-je ljudi i ima promet od tri miliona evra godišnje.

Nadine Schlömer-Laufen Unternehmensnachfolge

Kerstin Cesin već godinama na čelu porodičnog preduzeća

Dva miliona radnih mesta zavise od naslednika

To je jedno od srednjih preduzeće kakvih u Nemačkoj ima na stotine hiljada. Institut za istraživanje srednjeg preduzetništva (IfM) iz Bona procenjuje da će do 2018. u oko 135.000 takvih porodičnih firmi morati da bude rešeno pitanje naslednika. Od toga koliko će biti uspešna primopredaja nad tim preduzećima narednoj generaciji, zavisi dva miliona radnih mesta. Više od polovice firmi nasledit će deca, a ostale će potražiti odgovarajućeg naslednika među radnicima ili van firme.

Sve je više starijih preduzetnika, a sve manje dece koja bi ih mogla da ih naslede. Ipak, Rozmari Kej iz bonskog instituta IfM ne smatra da je to problem: „Čisto brojčano gledano, više ljudi želi da preuzme neko preduzeće, nego što uopšte ima firmi kojima je potreban naslednik.“

U Nemačkoj porodična preduzeća tradicionalno češće preuzimaju sinovi. Ako nije bilo muškog naslednika, tražio se ili odgovarajući zet ili je bivao angažovan direktor. Danas je sve više firmi koja vode žene. Ipak, ćerke se za to retko pripremaju toliko sveobuhvatno kao što je to bio slučaj sa Kerstin Cesin. One po pravili uskaču jer nema drugih mogućnosti.

Nadine Schlömer-Laufen Unternehmensnachfolge

Nadin Šlemer-Laufen: I ćerke moraju da imaju hrabrosti da preuzmu porodičnu firmu

Pa ipak, one uspešno obavljaju taj posao, čak i u navodno muškim granama kao što su metalna i elektro-industrija. „Muški naslednici često rano počnu da se pripremaju, odaberu odgovarajuće zanimanje i pohađaju praktične vežbe u toj struci“, kaže Iris Kronenbiter, šefica Agencije za osnivanje preduzeća (bga). „S druge strane, imamo naslednice preduzeća kojima su potpuno strane određene struke pa su one onda 'uskočile u hladnu vodu' i zatim se dalje obrazovale. Ali ako se kasnije porede brojke o uspešnosti preduzeća, razlike se ne mogu uočiti.“

Mora biti otkriven potencijal

„Danas imamo najbolje kvalifikovanu generaciju žena svih vremena“, kaže Kronenbiter. Za žene je samo po sebi razumljivo da su zaposlene i onda kada imaju djecu. Muškarci lakše prihvataju uspešne žene kao partnerke. Sve su to dobri preduslovi da ćerke budu ravnopravne pri preuzimanju preduzeća. Kako bi ukazala na taj potencijal agencija bga svake godine sprovodi akciju pod sloganom „Naslednik je žena“.

„Ipak, to ne zavisi samo od roditelja već i o ćerke“, kaže Nadin Šlemer-Laufen iz instituta IfM. „One moraju da imaju hrabrosti da preuzmu tu ulogu. Mislim da će se s vremenom promeniti i predubeđenja kada je reč o muško-ženskim ulogama.“ U svakom slučaju, na kraju krajeva odluku donose stari vlasnici. Rozmari Kej i Nadin Šlemer-Laufen su prošle godine istraživale da li je pritom važan pol vlasnika firme. I zaista: „verovatnije je da će majke odabrati ćerke, a očevi sinove za naslednike“, kaže Kej. Razlog je jednostavan: svako traži nekoga ko mu je sličan.

Iris Kronenbitter Unternehmensnachfolge

Iris Kronenbiter: Najbolje obrazovana generacija žena u istoriji

Novi stil nove šefice

„Otac je od mene mnogo tražio i retko me je hvalio, ali je imao poverenja u mene“, kaže Kerstin Cesin. Danas ona neke stvari radi drukčije. Patrijarhalni stil rukovođenja firmom pripada prošlosti. „Više se razgovara u timu, kolegijalno, razmatra se kako možemo da pronađemo rešenje“, kaže ona. Osim toga, neke je stvari modernizovala. „Moj otac je prilično polagao na čuvanje stvari. Znam da se često ljutio, misleći: 'šta je to opet bacila, što je to sad novo kupila?' Ipak, držao se dogovora da nova vlasnica snosi odgovornost i da on ne sme da joj 'soli pamet'.“

Danas Kerstin Cesin ima skoro 50 godina i razmišlja o svom nasledniku. Njena deca su još tinejdžeri i odrasla su pored njenog radnog stola. Ali vođenje preduzeća nije zabava. „Volim preduzeće, volim mašine koje proizvodimo. Za mene su to sve naše 'bebe', a kad neka od njih napusti poduzeće, uvek mislim: 'odlično!' S druge strane, ponekad mora da se radi i po 14 sati na dan, mora da se dobije neki posao, savlada pravo brdo različitih dopisa. Ne znam da li stvarno želim da tu odgovornost koju imam za sebe, za firmu, za radnike prepustim nekom drugom“, kaže odlučna šefica. „Ali, stvari nekako moraju da idu dalje.“