Nasilje nad ženama – šta kad ode policija? | Evropa | DW | 25.11.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija

Nasilje nad ženama – šta kad ode policija?

U poslednjih deset godina je u Srbiji u porodičnom nasilju ubijeno 350 žena. I ova godina se bliži proseku. Novi zakon je pomerio stvari sa mrtve tačke, ali bi mogao da ostane jalov ako se žrtvama ne pruži jača podrška.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama (25. novembar) je prigodan datum da redakcije objave nešto o ovoj temi koju mahom ignorišu većim delom godine. Pa opet, bolje da je povod za pisanje o problemu takav dan nego nešto poput one gadne sedmice jula kada su u Beogradu dve žene i jedno dete brutalno ubijeni pred centrima za socijalni rad. Ubili su ih bivši partneri.

„Krv na rukama sistema“, naslovio je tada nedeljnik Vreme. Jer radilo se o tome da su obe žrtve nasilje prijavile, a da su nadležni oklevali. Ove godine je porodično nasilje u Srbiji odnelo 29 ženskih života.

„Globalno je sopstvena kuća najopasnije mesto jer tu inače ne očekujete da možete biti povređeni ili ubijeni od strane ljudi koje volite, sa kojima delite život i porodicu“, kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra koja radi sa žrtvama nasilja. „Najveći broj povreda i napada na žene dolazi od njihovih vanbračnih ili bračnih partnera ili drugih članova uže porodice.“

Novi zakon daje efekte?

To nije neko srpsko čudo i brojni će svetski mediji na današnji dan javiti da je porodična kuća najsmrtonosnije mesto za žene. Ali, kako Ignjatović naglašava za DW, statistike pokazuju da je u Srbiji i regionu broj ubijenih žena prema broju stanovnika značajno veći nego u Nemačkoj ili Austriji, a posebno u Španiji koja je pre nekoliko godina ozbiljno preuredila zakonodavstvo u ovoj oblasti.

„Kultura koja toleriše i normalizuje nasilje, mediji koji izveštavaju senzacionalistički i skandalozno umesto da podučavaju – to je kontekst u Srbiji. Dodala bih specifičnost da smo devedesetih ovde imali ratove čitavu deceniju i velika je količina oružja u legalnom i nelegalnom posedu, a svo vreme imamo političku napetost koja generiše govor mržnje i nasilje u širem okruženju, što se preliva i na porodicu“, dodaje naša sagovornica.

Tanja Ignjatović - Aktivistin für Frauenrechte aus dem Belgrader Autonomen Zentrum für Frauen

Tanja Ignjatović

Sredinom prošle godine je na snagu stupio Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i taj je zakon pobrao pohvale čak i oštrih kritičara naprednjačke vlasti. Samo ove godine je sedam hiljada stvarnih ili navodnih nasilnika privremeno udaljeno iz svog stana i poruka države bila je jasna – čak i bez konačnih dokaza važno je preduprediti veće zlo.

„Postali smo u poslednjih nekoliko godina više svesni činjenice koliko je opasna ova vrsta nasilja i da ne postoji čarobni štapić da sprečimo zveri da nasrnu na svoje supruge, devojke, majke, sestre“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. „Sada postoji mogućnost da nasilnik bude izbačen iz stana, iako je u njegovom vlasništvu, i to je važna mera.“

Tanja Ignjatović kaže da je „zakon pokazao da sistem može da reaguje kada su u njega ugrađeni mehanizmi odgovornosti. A zakon sadrži mere za one koji bi trebalo da postupaju, a ne postupaju iako imaju saznanja u nasilju – policija, tužilaštvo i centri za socijalni rad.“

Skandalozno izveštavanje medija

Naša sagovornica prenosi da najsvežiji podaci kažu da je broj krivičnih prijava za porodično nasilje u proteklom periodu smanjen za petinu. Još to nisu podaci zreli za konačne zaključke, ali deluje da zakon daje efekte. „Kada pomerite intervenciju na prevenciju, kada zapravo kažnjavate lako nasilje, sprečavate da dođe teško nasilje“, kaže Ignjatović.

Ipak, aktivistkinje ukazuju da je preventivno delanje policije i tužilaštva samo deo priče. Kako kaže Tanja Ignjatović, „te mere ne rešavaju problem ozbiljnog, dugogodišnjeg teškog nasilja gde žrtve imaju narušene kapacitete da se suprotstave, narušeno zdravlje. Jedno je intervencija policije i tužilaštva ka nasilniku, a drugo bi moralo da bude podrška žrtvama da se oporave i osamostale.“

U pitanju je ona famozna socijalna mreža koja bi trebalo da prihvati svakog pojedinca koji ne može sam da izađe na kraj sa problemom. Ali ta mreža ima rupe ili uopšte ne postoji, kao što jedva da postoji i za otpuštene radnike ili teško bolesne.

Ignjatović u slučaju žena zlostavljanih kod kuće naglašava da je potrebna finansijska podrška, obezbeđeno stanovanje, obuka ili prekvalifikacija, socijalna i zdravstvena zaštita… „Nažalost u Srbiji trenutno nema dovoljno takve podrške i to obeshrabruje žene. One se plaše šta će posle intervencije policije.“

Nije isključeno da mnoge reše da zaćute kada vide naslove beogradskih tabloida. „Šokantan obrt! Žena u Borči nije stradala u nesreći – ubijena je! Muž je iskasapio do smrti“, naslovio je prošle srede portal Srpskog telegrafa. Sve ilustrovano generičkom slikom muškarca sa kuhinjskim nožem.

„Često kažu da novina mora da se proda, a da ljudi žele to da čitaju. Nekada u Srbiji pročitate korektan tekst u novinama, ali naslov i podnaslov, koji ljudi najviše čitaju, budu skandalozni“, dodaje Ignjatović i zaključuje:

„Posledice toga ne snose samo žrtve – već i njihova deca, porodice, ali i sve druge žene, žrtve koje to čitaju i gledaju. Njima mediji poručuju ili imaš podršku, prijavi nasilje ili pak pogledaj kako je ona prošla, ako tebe nije ovako maltretirao, ti i nisi žrtva.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM