NASA slavi 50 godina postojanja

Trka se mora dobiti

“Orao je sleteo”!... „Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo“.

Ovo su najpoznatije rečenice u istoriji NASA, koje je 21. jula 1969. godine, po spuštanju na Mesec, izgovorio Nil Armstrong. U ogorčenoj borbi sa Sovjetskim savezom za prevlast u svemiru, Amerika je slavila pobedu. Jer, 1957. morala je da preživi šok „Sputnjika“, prvog veštačkog satelita u zemljinoj orbiti – koji je bio delo sovjetskih inženjera. Tada je američki predsedjik Ajzenhauer rešio da se osnuje centar za unapređenje američkih vasionskih letova. I tako su, 29. jula 1958, potpisani dokumenti o osnivanju NASA, Američka vazduhoplovna i svemirska agencija. Samo nekoliko meseci kasnije, ona je počela sa radom. I pored toga, 1961. godine, Amerikanci su morali da pretrpe još jedan težak udarac – Sovjeti su lansirali u orbitu prvog kosmonauta – bio je to Jurij Gagarin.

Godinu dana kasnije, u svemir je poleteo i prvi Amerikanac: Džon Glen. U legendarnom govoru koji je tim povodom održao, tadašnji američki predsednik Džon Kenedi, najavio je: „Naš je cilj da se pre isteka ove decenije Amerikanac spusti na mesec i da se živ i zdrav vrati kući“.

„I sama pomisao na let do meseca bila je...“

Astronaut Majkl Kolins bio je skeptičan. „Kada je predsednik Kenedi to najavio, pomislio sam: to je kratko vreme za tako ambiciozan poduhvat. Do tada još nikada nismo stvarno bili u svemiru. I sama pomisao na to da ćemo leteti do meseca predstavljala je ogroman skok. Nisam bio siguran da će nam to do kraja 60-tih godina to poći za rukom“.

I pošlo im je za rukom - u okviru programa Apolo, Amerikanci su na mesec leteli ukupno 6 puta; poslednji put 1972. A onda je usledila era satelita, novih raketa i svemirskih brodova. Konkurencija je danas velika - ne samo Rusi već i Evropljani, Kinezi i Indijci ulažu velike napore u osvajanje vasione.