1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionRat u UkrajiniZapisi sa Ušća

NASA se sprema za Mars

Judit Hartl1. oktobar 2008.

„To je mali korak za čoveka i ogroman za čovečanstvo“, najčuvenije su reči u poluvekovnoj istoriji Američke svemirske agencije NASA. Izgovorio ih je astronaut Nil Armstrong 21. jula 1969. godine stupajući na tlo Meseca.

https://p.dw.com/p/FS5O
20. jul 1969. prvi ljudi na Mesecu
20. jul 1969, prvi ljudi na MesecuFoto: AP

Bila je to uspešna završnica ogorčenog nadmetanja sa Sovjetskim Savezom koji je 1957 godine poslao prvi satelit u svemir. Predsednik Dvajt Ajzenhauer odmah je zatražio da bude osnovana agencija koja će brinuti o američkom svemirskom programu i tako je nastala NASA. Međutim, 1961. usledio je novi šok. Rusi su poslali prvog čoveka u svemir. Bio je to Jurij Gagarin. Godinu dana kasnije Amerikanci su poslali Džona Glena na putanju oko zemlje, a 25. maja 1961. predsednik Džon Kenedi je izjavio.

„Postavljam kao cilj da se pre kraja ove decenije Amerikanac spusti na Mesec i da se živ i zdrav vrati“.

Na isteku decenije američki astronauti zaista su i stigli na Mesec kuda su, u okviru programa Apolo, leteli još šest puta - poslednji put u maju 1972. godine.

1. februar 2003, šatl Kolumbija ulazi u atmosferu
1. februar 2003, šatl Kolumbija u plamenuFoto: AP

Tragedije Čelindžera i Kolumbije

Usledila je era šatla - svemirskih brodova koji kao autobusi poleću u svemir i vraćaju se na Zemlju. Međutim, 28. januara 1986. došlo je do katastrofe. Zbog pokvarenog dihtunga, šatl Čelindžer eksplodirao je neposredno posle poletanja i cela posada, sedam astronauta, je poginula.

„Za Amerikance to je bio šok, jer su poljuljane filosofija i politika na kojima se zasnivala koncepcija ovih letelica“, seća se Klaus Berg iz nemačkog Centra za svemirska istraživanja.

Do druge katastrofe došlo je 2003. kada se prilikom ulaska u atmosferu zapalio šatl Kolumbija.

U zvezdane trenutke NASA ubrajaju se i teleskop Habl, koji iz svemira šalje jedinstvene slike zvezda, galaksija i svemirske magle i lansiranje sondi na Mars i Jupiter koje šalju dragocene podatke.

Sledeći cilj - Mars
Sledeći cilj - MarsFoto: NASA /AP

Ljudi na Marsu 2037.

Za 2010. predviđen je poslednji let šatla, koji do tada opslužuje Međunarodnu svemirsku stanicu. Posle toga Amerikanci imaju drugi cilj. Misiju na Mesec 2020. koju je pre četiri godine najavio predsednik Džordž Buš.

„Mesec je logičan korak. I na osnovu iskustva koja tamo prikupimo bićemo spremni za sledeći korak let na Mars“.

Prema planu, prvi Amerikanci trebalo bi da slete na Mars 2037, ako bude para i tehničkih mogućnosti. Samo misija na Mesec koštaće, 230 milijardi dolara plus sva nepredviđena i nepredvidiva poskupljenja.