Napredak komšija svima u interesu

Ekonomije regiona su komplementarne, pitanja infrastrukture gotovo zajednička. Predsednici ce podupreti vlade svojih zemalja kako bi se dogovorili prioriteti kad je reč o privrednoj saradnji.

Za Ivu Josipovića nema dileme – razgovore treba intenzivirati, a Boris Tadić dodaje – možda i proširiti na predsednike susednih zemalja u regionu. Tadić podseća da je ekonomska kriza teško pogodila sve zemlje, da je broj nezaposlenih u Srbiji i Hrvatskoj približno jednak, u BiH cak i nešto veći te da saradnja tri zemlje možda može ponuditi rešenje za taj problem.

Tadić čestitao Hrvatskoj na završenim pregovorima

Govoreći o saradnji s Haškim tribunalom, Tadić je rekao da je to uslov i pretpostavka bez koje nema napretka politike pomirenja, kao i bolja koordinacija tužilaštava triju država. Ne ulazeći u sadržaje pojedinih haških optužnica, Tadić je naveo da se pravosuđu jednostavno mora prepustiti da radi svoj posao.

Jugoistok Evrope treba učiniti prihvatljivim prostorom Evropske unije – čestitavši Hrvatskoj na završenim pregovorima, Tadić napominje da čitav integracioni proces treba ubrzati. Srbiji je u interesu da što pre dobije datum početka pristupnih pregovora. Princip regate kojom zemlje ulaze u Evropsku uniju znači da ubrzo nakon Srbije na red dolazi Bosna i Hercegovina.

„I Hrvatska i Srbija su potpisnice Dejtonskog sporazuma, one mogu i moraju biti garanti njegovog sprovođenja, ali se ni jedna od tih država neće mešati u unutrašnjepoliticka pitanja Bosne i Hercegovine. To je suverena država koja ima svoju legitimnu vlast“, rekao je Tadić.

Ima razlika u stavovima

Članovi predsedništva Bosne i Hercegovine kao posebno vazno ističu iskrenu i otvorenu atmosferu Brionskog sastanka. Tako Željko Komšić napominje da u razgovorima nije bilo nikakvih skrivenih aduta iz rukava. „Za pomirenje je najpre neophodno razumevanje“, kaže Komšić.

„I za Bošnjake je ulazak u Evropu veliki izazov. Moramo da pomažemo jedni druge, svima nam je u interesu da Hrvatska bude punopravna članica, da Srbija što pre započne pregovore pa će tako i na BiH pre doći red“, kaže Komšić.

Nadalje, sve tri zemlje moraju da razvijaju energetske i transportne koridore, a posebnu pažnju da usmere na razvijanje ekonomskih odnosa.

Komšić je ipak oprezno dao na znanje da u nekim pitanjima ima razlika – na primer kad je reč saradnji s Haškim tribunalom. Ne samo da su te razlike u zvaničnim stavovima tri države, već ni predsednici lično nemaju iste stavove. Komšić nije pojasnio u čemu se te razlike konkretno ogledaju, ali je rekao da se svi slažu u jednom – u apsolutnom poštovanju i razumevanju stavova onih drugih.

Ako je sudeći prema najavama s Briona, u narednom razdoblju možemo očekivati još ovakvih Trilateralnih susreta, barem jednom godišnje. Kako je najavljeno – u ovakvom sastavu, a vrlo je moguće da se prošire i na predsednike drugih zemalja u okruženju.

Autor: Dinko Martinski, Brioni
Odg. urednik: Nemanja Rujević