Napad na stabilnost Nemačke | Evropa | DW | 22.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Lični stav

Napad na stabilnost Nemačke

Politički skrnavitelji brzo su se oglasili: naravno da napad ima veze s izbegličkom politikom. Pritom je za sada sigurno samo to da je krvoproliće u Berlinu destabilizovalo zemlju, smatra Folker Vagener.

Alternativa za Nemačku (AfD) je prva znala: „Ovo su Merkelini mrtvi“ – plasirali su u javnost nekrunisani majstori jednostavnih mudrosti. Očigledno da je to pravi ton u cilju mobilisanja prostih duša – dok se mnoge žrtve još bore za život. Nije da se sa takvim bezobrazlukom nije računalo – naprotiv. Krizne situacije, ljudske katastrofe, obično su povod za zahteve za političkim korekcijama i za uzajamno optuživanje. U tom smislu nema iznenađenja.

Mirna zemlja postaje nervozna

Ali napad u Berlinu je prekretnica. Nemačko društvo, koje je godinama bilo i više nego zadovoljno sobom, veoma je nervozno. Angela Merkel među stanovništvom važi za mudrog garanta stabilnosti u vremenima brojnih kriza, ali i za krivca zbog polarizacije društva. U odnosu prema izbeglicama, kultura dobrodošlice i privremeni gubitak kontrole nemačkih službi prepliću se toliko, da mnogi više ne znaju da li je kancelarkino „Uspećemo!“ bilo dobro ili ne. Samo da li je napadač u Berlinu zaista bio izbeglica?

Jedno je sigurno: bio je to napad. Napad koji nosi simboličan potpis. Onaj ko smrt i užas donosi u Berlin, na božićni vašar, taj zna šta želi da postigne. Islamistički terorizam je Nemačku, zemlju koja je u svetu još uvek poznata kao pošten posrednik sa umerenom spoljnom politikom, pozicionirao u prve neprijateljske redove.

Wagener Volker Kommentarbild App

Folker Vagener, DW

Konkretan strah od terora

Napada takvih dimenzija u Nemačkoj nije bilo još od atentata na minhenskom Oktoberfestu 1980. godine. Mesto i vreme napada nose sledeći potpis: napadač je udario u srcu Berlina, u evropskom centru moći, na božićnom vašaru, koji jeste komercijalan, ali ipak tradicionalno mesto hrišćanskog rituala. Najkasnije sada, više apstraktan strah od terora, u Nemačkoj je postao konkretan.

Počinju da se javljaju stvarni i samoproklamovani političari za bezbednost. Oduvek se računalo s time da će Bundesver ponovo biti uključen u igru: uvek pod motom „valja pokušati“ – jer ko još zna da Bundesver, prema Ustavu, ne sme da bude angažovan na unutrašnjem planu. Mnogo gore su sada sve žešće diskusije o vezama između priliva izbeglica i potencijalne opasnosti od terorizma. Ukoliko to uopšte postoji.

Svojim zahtevom da se redefiniše izbeglička i bezbednosna politika šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horst Zehofer, ponovo je otvorio pitanje koje je Angela Merkel tek pre nekoliko sedmica mogla da zatvori. Sigurno da ljudi sada s pravom traže veću bezbednost, ali napadi kamionom u Nici, a sada i u Berlinu, pokazuju da jedan jedini čovek i vozilo teško 40 tona, mogu da budu oružje za masovno ubijanje – čak i da ni jedan izbeglica nije došao u zemlju.

Da li će kancelarka uspeti?

Nije potrebno biti pristalica AfD-a kako bi se konstatovalo da je nemačka pravna država pretrpela teške povrede. Populistima to olakšava širenje straha: najpre nekontrolisan priliv stotina hiljada izbeglica od leta 2015. godine, potom izgredi tokom novogodišnje noći u Kelnu, a sada i mrtvi u Berlinu. Iz perspektive građana, to je znak da je država zakazala – čak i ako je iluzija verovati da politika može da kontroliše sve nepredvidljivo.

Nešto se menja – politički prioriteti će se promeniti. Savezna vlada ponovo ima glavni zadatak. Angela Merkel zna šta je čeka. Predizborna tema će se zvati unutrašnja bezbednost. Kako birači u gomilama ne bi prešli na desnu stranu, ona mora da vrati poverenje u državu koja štiti svoje građane. Ukoliko to ne bude uspela, biće to trijumf napadača: posejan razdor i destabilizacija konsenzusa jednog demokratskog društva.

DW.COM

Reklama