Napad na internet-dominatora

Handelsblat (Diseldorf): Bilo je i vreme za optužbe. Evropska unija nastoji da unese svetlo u mračan svet specijalista za podatke koji svoje algoritme čuvaju kao najveću dragocenost i toliko dominiraju onlajn-tržištem, da bi jednoga dana, pored svoje nadmoćne platforme Jutjub, mogli da preuzmu i posao medijskih agencija. Napad evropske komesarke zadužene za konkurenciju Margarete Vestager je, dakle, znak emancipacije Evropljana nasuprot prekomorskih internet-dominatora, koji svoje kolonije mogu da iskorišćavaju kroz veliku zaradu i najniže poreske stope i koji kroz mešavinu divljenja i straha parališu političke instance.“

Frankfurter rundšau: „Pa konačno. Posle skoro pet godina istrage, Evropska komisija se usudila da stane na put internet-gigantu Guglu, ali ne dovoljno odlučno. Gugl, Amazon i Fejsbuk su kompanije kod kojih je neophodno postavljanje novih merila. One su izgradile sisteme sa mnoštvom međusobno povezanih službi. One sakupljaju i analiziraju velike količine podataka, što im omogućava da svoju poziciju na tržištu dalje nadograđuju. Nove kompanije jedva da tu imaju neke šanse. Gugl, Fejsbuk i drugi, kao i vodeće kompanije u oblasti telekomunikacija i energetike, moraju zato da nadgledaju nadležne službe. One moraju da obelodane prikupljene podatke. Umreženost službi mora biti suzbijena. Mnogo toga što je postalo praksa zapravo ne bi trebalo da postoji. Samo tako konkurentnost može ponovo da zaživi.“

Di velt (Berlin): „Spor u vezi sa tržišnom dominacijom Gugla, lako bi mogao da se okarakteriše kao konflikt interesa između Amerike i Evrope. Evropska komisija međutim ne bi smela da se rukovodi tom perspektivom kada zaoštrava pitanje zloupotreba Gugla. Zadatak komisije jeste da se pobrine za tržište koje funkcioniše. Optužba da Gugl zloupotrebljava moć koju ima na tržištu je teška. Radi se pre svega o favorizovanju sopstvenih službi prilikom pretraživanja na internetu. Guglov argument da je konkurencija udaljena na samo jedan klik mišem, ne vredi. Ne postoji konkurent koji je slično postavljen. Sve dok je konkurencija onesposobljena, Gugl se mora kritikovati. Dokle god je Gugl dominantan na tržištu, on mora da se pridržava pravila igre.“

O intervenciji Evropske komisije protiv američkog internet koncerna Gugl, austrijski Di Prese piše: „Gugl nudi orijentaciju u globalnom umrežavanju koje je postalo nepregledno. To što se izlistava ili ne izlistava, odlučuje o ekonomskoj i privatnoj sudbini, ali i o perspektivi društva. […] Onaj ko je osetljiv na Gugl, na kraju krajeva ima samo jednu mogućnost: mora da stvori bolju konkurenciju. Sasvim je moguće da za koju godinu Gugl, kao nekada Jahu (Yahoo), bude potisnut sa tržišta. Za to u EU nije neophodna samo borbena Evropska komisija, već i želja da se promovišu digitalne inovacije. Potrebna je samosvesna kompanija i isti takvi konzumenti, koji preispituju svoji korisničku praksu.“

Noje cirher cajtung kritikuje pretnje Evropske komisije: „Onome ko ne želi da pretražuje putem Gugla, rado će pomoći Majkrosoftov Bing ili Jahu. Varijante za operativni sistem za Androide su Majkrosoftov Vindous i Epl. Zato je sve intenzivnija istraga Evropske komisije pogrešno usmerena i deluje kao intervencija. Nasuprot američkim IT-kompanijama kao što su Epl, Gugl, Majkrosoft, Jaho ili Fejsbuk, danas stoji najmanje pet giganata koji u svakom trenutku mogu da napadnu, a to i čine. Evropska komisija pokušava da reši probleme, koje reguliše samo tržište.“