Nakupci nemačkih pištolja | Politika | DW | 13.10.2009
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nakupci nemačkih pištolja

Svi nemački mediji preneli su da se na crnom tržištu u Avganistanu naveliko trguje pištoljima Valter P1 koje je Nemačka poslala kao pomoć avganistanskoj policiji i vojsci – cena je 1.600 evra. Komentar Kristofa Hajnclea.

Vojnici Bundesvera u Avganistanu

Vojnici Bundesvera u Avganistanu

Policiji je potrebno oružje. To važi za Avganistan - baš kao i za Nemačku. Bez jakih snaga reda na Hindukušu - nema odlaska stranih vojnika iz te zemlje. Zato protiv izvoza oružja u Avganistan nema šta da se kaže. Problem je, međutim, u pitanju: kako je ta procedura obavljena? Jer, dobre namere nisu garantija dobrog dela.

Dobar primer za to su pištolji Bundesvera na ilegalnom tržištu. U ovom slučaju se, po ko zna koji put, više razmišljalo o tome šta Zapad ima da ponudi nego šta je Avganistanu zaista potrebno. Nemačka vojska je našla način da se otarasi starih isluženih pištolja, a i da konačno ugodi Sjedinjenim Američkim Državama koje su od Nemačke tražile da Avganistanu konačno jednom isporuči i oružje, a ne samo čizme ili policijske autobuse.

Tipično za nemačku politiku prema Avganistanu

Učesnici u ovom poslu su očigledno bili svesni da će on biti rizičan. Nije badava nemačka vlada četiri godine krila ovu transakciju od javnosti: bojala se nezgodnih pitanja. Avganistanske snage bezbednosti su u očajnom stanju, policija je korumpirana i gubi i po 25 procenata ljudstva godišnje. Nemačka je, osim toga, znala i da američka specijalna jedinica za kontrolu oružja u Avganistanu slabo funkcioniše.

To što je Nemačka u takvim okolnostima isporučila pištolje, već je dovoljno riskantno. Ali to što je Berlin, uzevši priznanicu, zanemario dalji sled događaja, tek je priča za sebe. Pravno gledano, ona je korektna; politički, ona je pod velikim znakom pitanja. Oni koji se zalažu za kontrolu oružja i hvale svojom restriktivnom politikom izvoza oružja, morali bi da rade pažljivije.

Ali, ovaj slučaj je tipičan za nemačku politiku u Avganistanu: često se pomaže samo demonstrativno, a ne i delotvorno i koordinisano; različite instance vlasti blokiraju jedna drugu; problemi se prećutkuju, a transparentnost i javne debate – izbegavaju. Pet je do dvanaest – ostalo je sasvim malo vremena da se okrene kormilo. Ali, uz dalje nekoordinisano muljanje, birokratske smicalice i odsustvo svake volje za informisanje i diskusiju – to neće biti postignuto.

Komentar: Kristof Hajncle

Reklama