Najveći izazov za Euleks

U scenariju o nezavisnosti Kosova bilo je predviđeno da se uprava Ujedinjenih nacija, koja je tamo bila prisutna od 1999. godine, „zaštitni kišobran“ prepusti misiji Euleks. Administracija od oko 2.000 policajaca, državnih tužilaca i carinskih službenika, trebalo je u junu, četiri meseca posle otcepljenja Kosova od Srbije da preuzme poslove.

Međutim, namere najvažnijih evropskih zemalja osujećene su od strane Moskve i Beograda u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Zadatak najveće civilne misije u istoriji Evropske unije jeste da kosovske institucije podrži u izgradnji pravne države.

60-godišnji Kermabon danas bi konačno trebalo da preuzme dužnost. Francuski general i šef Euleksa morao je da se strpi dok su diplomate našle rešenje prihvatljivo za Srbe. Ono se sastoji u tome što vlada u Prištini u srpskim enklavama i na severu Kosova još neko vreme nema šta da traži.

Naročito riskantno moglo bi biti stacioniranje misije EU na severu gde dominiraju Srbi. Na tom prostoru bez zakona, vladaju srpski i albanski krijumčari i teški kriminalci, piše Zidojče cajtung.

Zaštita klime ili radnih mesta?

"Oproštaj od kancelarke zaštitnice klime", piše Velt. Sada više nema ni reči o tome da je zaštita klime prioritet. Važno je zaštititi radna mesta u auto branši.

„Zaštita klime ne sme da ugrozi poslove“, naslov je u Frankfurter algemajne cajtungu koji na prvoj strani citira kancelarku Angelu Merkel i njenu izjavu nekoliko dana uoči odlučujućih razgovora šefova država i vlada o evropskom paketu mera o klimi. Kancelarka je za Bild najavila da će se postarati da na samitu Evropske unije ne bude zaključaka koji bi mogli da ugroze radna mesta i investicije u Nemačkoj.

Angela Merkel sebe rado vidi u ulozi vodeće ličnosti, kada je u pitanju zaštita klime u Evropi i svetu. Merkelova je uspela da pridobije i američkog predsednika Buša kada je u pitanju zaštita klime, a sa nemačkim ministrom za zaštitu prirodne sredine Zigmarom Gabrijelom posetila je Grenland kako bi se lično uverila u posledice otopljavanja. Ali, sada je na novom kursu, piše Špigel u internet izdanju.

Kriza ugrožava ljudska prava

Uoči 10. decembra ,Međunarodnog dana ljudskih prava, Zidojče cajtung piše da su „rasizam i diskiriminacija još uvek realnost u svim delovima Evrope“. List prenosi reči Mortena Kjaeruma, šefa Evropske agencije za ljudska prava u Beču, koji upozorava da je finansijska kriza opasnost za ljudska prava.

„Bojim se da će doći do povećanja rasizma i odbacivanja manjina jer spoljni pritisak raste i sve veći broj ljudi dolazi u Evropu u nadi da će imati bolji život. Istovremeno ćemo se suočiti i sa tim da će imigranti koji su ovde sasvim legalno živeli i radili, biti prvi koji će dobiti otkaz na poslu, upozorava Kjaerum.

Sve više će biti rada na crno jer će ljudi morati da zarade za život. Ilegalci će pre svih morati da rade u nekoj vrsti robovskog odnosa. I deca i mladi će sve češće biti iskorišćavani. Tu temu moramo intenzivirati naročito u vreme finansijske krize, i to u čitavoj Evropi, kaže Morten Kjaerum.