Najčešća pitanja o ptičjem gripu

- Zašto se toliko brinemo zbog H5N1?

Virusa H5N1 nije samo fatalan po ptice, nego se prenosi i na ljude.Svetska zdravstvena organizacija je potvrdila da je do sada 126 osoba zaraženo tim virusom i da su 64 umrle. Postoji još devet slučajeva u kojima se sumnja na ptičji grip ili su potvrdjeni na lokalnom nivou.

- To ne zvuči kao preterano veliki broj obolelih...

Za sada je tako. Virus H5N1, medjutim, zabrinjava zdravstvene zvaničnike i naučnike jer se, kao svaka vrsta gripa, menja. Ovom virusu nedostaje samo sposobnost da se prenosi na ljude na način na koji se prenosi uobičajeni, sezonski grip. U slučaju da razvije tu sposobnost prenošenja, milioni ljudi bi mogli da se zaraze virusom za nekoliko meseci, a ishod bi mogao biti fatalan, pošto je virus u velikoj meri patogen i ljudi nisu otporni na njega.

- Kada bi do toga moglo da dodje?

Niko ne može da predvidi. Moglo bi da se desi sutra, za 10 godina ili nikada. Moguće je da će u procesu mutacije virus izgubiti opasne osobine.

- Zašto se onda ne razmišlja u pravcu povoljnog ishoda?

Zato što se zdravstveni stručnjaci slažu da se predvidjanja o mogućnosti velike pandemije zasnivaju na iskustvu iz prošlosti. U prošlom veku bile su tri velike pandemije gripa - 1918. godine, kada je od bolesti u svetu umrlo, zavisno od procena, izmedju 20 i 100 miliona osoba, 1957. godine, kada je umrlo četiri miliona ljudi i 1968. godine, kada je umrlo oko milion ljudi.

- Šta možemo da učinimo?

Postoji eksperimentalna vakcina, ali stručnjaci za grip kažu da je malo verovatno da će ona biti potpuno efikasna u slučaju mutiranog virusa H5N1 koji će se verovatno pojaviti. Uz upotrebu savremene tehnologije, potrebno je šest i više meseci da se napravi nova vakcina a nema načina da se predvidi kako će izgledati vrsta virusa koja bi izazvala pandemiju.

- Da li obična vakcina protiv gripa može da pomogne?

Ne. Vakcina protiv sezonskog gripa ne pruža zaštitu protiv H5N1.Zdravstveni zvaničnici, medjutim, preporučuju vakcinaciju, ako ništa drugo, onda zbog toga što od gripa godišnje umre i do pola miliona osoba u svetu.

- Šta je sa lekovima?

Postoje četiri leka koja se koriste uopšte protiv gripa – amantadin i rimantadin, tamiflu, generički poznat kao oseltamivir, i relenca, generički poznata kao zanamivir. Glavni izbor pada na lek tamiflu, koji proizvodi švajcarski "Roš" . Koliko je tamiflu efikasan protiv H5N1 još nije sasvim poznato. Taj lek se mora uzeti u ranoj fazi infekcije kako bi pomogao. Takodje, zalihe leka nisu velike.

- Kako ljudi mogu da se zaštite?

Na isti način na koji se štite od infekcija disajnih puteva -

redovnim pranjem ruku, korišćenjem sredstava za dezinfekciju ruku sa alkoholom i izbegavanjem kontakta sa osobama koje su bolesne. Virus gripa se prenosi putem sluzi koju ljudi šire kroz kapljice pljuvačke dok pričaju, kijaju ili kašlju, ili dodiruju nos i usta, a zatim neku površinu.

- Ako dodje do pandemije, koliko će situacija biti ozbiljna?

To je nemoguće predvideti. Izgleda, medjutim, da je virus H5N1 sličniji virusu iz 1918. godine nego virusima gripa koji su izazvali poslednej dve pandemije. To znači da bi virus mogao više da pogodi mlade ljude nego stare osobe, kao i da su mladi obično osetljiviji na grip. Stopa smrtnosti je vrlo visoka i za sada iznosi 50 odsto. Sezonski grip obično ima stopu smrtnosti od 0,5 odsto.