Nafta od piljevine

Proteklog leta Evropu nije zadesila prirodna katastrofa razmera uragana Katrin, ali je zabeleženo više prilično snažnih oluja koje su izazvale poplave i materijalne štete.Britanski naučnici sada nastoje da dublje prouče i objasne tu vrstu oluja i na projektu saradjuju klimatolozi i meteorolozi.Piter Klark, iz Meteorološke službe Velike Britanije, kaže da je u pitanju najveće istraživanje do sada i dodaje:

„Trenutno, otkrivamo oluju onda kada je već formirana i uz pomoć satelita posmatramo oblake, ali ne vidimo šta se zbiva pre nego što oblaci nastanu, jer ne raspolažemo odgovarajućim uredjajima koji bi nam to omogućili“.

Tim naučnika sada je napravio nov, veliki radarski sistem uz čiju pomoć se detaljno osmatra atmosfera.Na taj način naučnici mogu da prate nastanak oluje od prvog trenutka.Do oluja i uragana dolazi kada topao, vlažan vazduh bude zarobljen ispod sloja hladnog vazduha kao ispod poklopca.I to poklopca na ekspres loncu.Ako sloj hladnog vazduha pukne posledice su iste kao kada se naglo ukloni poklopac sa ekspres lonca – topao, vlažan zaduh sune u hladniju atmosferu iznad njega.Vodena para se trenutno kondezuje i počinju grmljavina i snažna kiša.

Šef projekta, profesor Kit Braunong kaže:

„Veoma snažan radar omogućava nam da vidimo više nego što je to moguće pomoću običnog radara za vreme koji pokazuje kišu.Naš radar registruje temperaturu i čestice vlage koji ukazuju na postojanje poklopca.On čak registruuje penjanje vazduha i pre nego što nastane oblak“.

Na radarskom ekranu profesor Brauning pokazuje na ljubičasti mehur.To je mesto gde će se poklopac hladnog vazduha prvo podići i gde će pasti kiša.Brauning kaže:

„Ovde vidite prve znake nastanka oblaka koji će kasnije postati oluja“.

Uz pomoć uredjaja rasporedjenih duž južne obale Engleske naučnici su otkrili začetak oluje koja je kasnije izazvala uragan u Mančesteru.Profesor Brauning misli da je njegov tim otkrio i uzrok – sudar vazdušnih struja iznad uzvišenja ili hladnih slojeva dovodi do podizanja poklopca.

Ova vrsta instrumenata omogućila je naučnicima da proteklog leta detaljnije nego ikada pre prouče oluje i uragane. Medjutim, da li će slika koja se pojavljuje pomoći onima koji su pogodjeni ekstremnim vremenskim zbivanjima? Vazdušna pijavica koja je letos protutnjala Birmingemom brzinom od 200 kilometara na sat bila je relativno mala.Ili bar mala ako se imaju u vidu razmere uragana Katrina.Medjutim, ipak je naneo štetu od pedesetak miliona dolara.Vremenske nepogode napravile su još veću štetu prošle godine u primorskom mestu Boskasl i u severnom Jorkširu letos.Džon Kertin iz britanske Agencije za životnu sredinu kaže:

„Problem sa tom vrstom oluja jeste u tome što su oblaci veoma niski i mali – na deset kilometara od Boskasla uopšte nije bilo kiše.Oni nastaju veoma brzo i obično kada ih otkrijemo već nanose štetu“.

Dakle, suština je u pravovremenom obaveštenju. Meteorološka služba danas ne može da predvidi razorne nepogode tako malog obima kao što su bile one u Birmingemu, Boskaslu i severnom Jorkširu.Piter Klark radi na kompjuterskom modelu koji bi u budućnosti mogao da omogući upravo tu vrstu prognoza.Klark kaže:

„Naši sadašnji modeli su oko 12 kilometara što znači da na pravi način prikazuju područje od pedesetak kilometara.U slučaju Boskasla oblaci su bili samo dva ili tri kilometra, i nisu bili na pravi način prikazani u ovom modelu.Nadamo se da će nam za desetak godina imati na raspolaganju model koji će omogućiti da nekoliko sati unapred upozorimo na opasnost razorne oluje na tačno odredjenom mestu“, kaže Piter Klark.