Na udaru rejting agencija

Američka rejting-agencija „Mudis“ snizila je kreditni rejting više nemačkih banaka. Ova agencija je još početkom jula najavila da će tako postupiti sa ukupno 12 banaka, od koji je sada šest posebno teško pogođeno: Bajern LB, Nemačka Hipo-banka, Nord LB, Norddojče bank Lukesmburg i Bremer LB.

Razlog za ovo smanjivanje rejtinga, kako naglašava „Mudis“, nije aktuelna finansijska kriza. Ali, u međuvremenu je postalo malo verovatno da bi nemačka država mogla da spasi te banke u slučaju da im zapreti bankrot. Razlog za to su strogi propisi Evropske komisije koji se odnose na tu vrstu državne pomoći. Prema novim pravilima poslovanja nemačkih banaka, vlasnici obveznica moraju imati veći udeo i u gubicima u poslovanju.

Drugo, banke sa oznakom LB što je skraćenica od Landesbank – pokrajinska banka – uglavnom u vlasništvu nemačkih saveznih pokrajina i odgovarajućih štedionica, takođe predstavljaju problem. Stručnjaci i rejting-agencije odavno kritikuju takve banke zbog prevelikog uticaja politike na njihovo poslovanje. Otkako je 2005. ukinuta posebna odgovornost takozvanih nosilaca garantija za takve banke, koja je značila obezbeđivanje kredita garantijama države, čitav taj sektor se nalazi pod posebnim pritiskom.

BajernLB i VestLB osim toga imaju i svoje specifične novčane teškoće, tako da su za vreme finansijske krize iz 2008. mnoge banke morale da budu spasavane državnim novcem.

Autor: Saša Bojić (ARD)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku: Strožija pravila za rejting agencije

Najnovija kardinalna greška rejting agencije za međunarodni bonitet „Standard end Purs“ (Standard and Poor’s) sa smanjenjem boniteta Francuskoj, došla je kao poručena mnogim kritičarima rejting agencija.

Snažan uticaj tri velike agencije iz Sjedinjenih Američkih Država na finansijska tržišta i evropsku privredu, njihov sistem procene kreditni moći zemalja u dugovima, već duže vreme su mnogim političarima Evropske unije pravi trn u oku. Evropska komisija zato je predstavila nacrt zakona koji predviđa strožija pravila za poslovanje rejting agencija.

Evropski parlament oštro kritikuje tri velike američke rejting agencije. Markus Ferber, poslanik nemačke Hrišćansko-demokratske unije kaže: „Doživeli smo da rejting agencije u toku dužničke krize svesno guraju pod ’finansijski štit’ pojedine države. Taj problem je bio sa Irskom i sa Portugalom, a diskusija koja se trenutno vodi u Italiji pokazuje da pritisak da se ta zemlja stavi pod finansijski štit najviše dolazi od strane rejting agencija, a ne od transparentnih analiza tržišta.

Ferber je na taj način podržao planirane reforme evropskog komesara za unutrašnje tržište Mišela Barnijea. Prilikom predstavljanja planova, Barnije je istakao da on nije ideolog, već da stvarima pristupa pragmatično: Nije mi cilj da prenosioce loših vesti ubijem. Ne, zajednički cilj bi trebalo da bude dobijanje dobrih, transparentnih i korisnih ocena.“

Agencije moraju da odgovaraju za greške

Barnije od rejting agencija zahteva da jasno kažu kako rade i na koji način dolaze do svojih zaključaka. On želi da se okonča dominacija tri velike agencije iz Sjedinjenih Američkih Država, između ostalog i tako što bi banke same analizirale svoje rizike. Takođe je predviđeno snaženje manjih agencija. Barnije planira uvođenje jednog rotacionog sistema, prema kojem bi jedna agencija maksimalno tri godine imala pravo da ocenjuje vrednosne papire ili pojedine akcije. Posao bi zatim preuzela druga agencija, rekao je Barnije i dodao: „Svi učesnici na osetljivim tržištima su pozvani na najveći oprez, a to se pre svega odnosi na agencije.“

S obzirom da greške u procenama mogu fatalno da se odraze na tržišta, Evropska komisija želi da agencije ubuduće odgovaraju ukoliko iz nemara počine grešku. Od jednog zahteva Barnije je u utorak ipak morao da odustane. On je predložio i da se u posebno delikatnim trenucima zabrani objavljivanje rejtinga zemalja. Po tom pitanju komesar nije mogao da računa na podršku većine u Komisiji, a prema tom predlogu kritični su i mnogu u parlamentu, jer se smatra da bi zabrana bila kontraproduktivna i umesto smirivanje samo bi unela nepotrebne turbulencije.

Autori: Birgit Šmajcner / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković