Na samom početku je čovek, ne kolektiv | Politika | DW | 13.12.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Suočavanje

Na samom početku je čovek, ne kolektiv

Šta danas na Balkanu može da se nauči od nemačkog književnika, nobelovca i bivšeg vojnika Vermahta Hajnriha Bela? Čini se – mnogo toga. To pokazuje i izložba „Hajnrih Bel: Život i delo“ u Centru za kulturu Mostar.

Čovek kao jedinka i u centru svega. Ne kolektiv, ne sistem – samo mali čovek kojem treba pružiti zaštitu i sva, neupitna prava. Samo te, prepoznatljive poruke više su nego dobar povod za izložbu 40 biografskih i autobiografskih plakata sa beleškama Hajnriha Bela koja je, povodom 101 godine od njegovog rođenja, organizovana u Mostaru.

„U BiH svakodnevno doživljavamo primere koji pokazuju da čovek ne vredi mnogo“, kaže Marion Kraske, direktorka kancelarije Fondacije Hajnrih Bel za BiH, Albaniju i Makedoniju. „Izmišljaju se i cementiraju kategorije, čovek se stavlja ’u fijoke’. U BiH postoje tri glavne fijoke, i fijoka za ’ostale’. To je kolektivna misao koja povezuje sve, koja deli, i koja bi trebalo da odvrati pažnju od neuspeha onih koji politički deluju. Čovek se na taj način uklanja, a na žalost s njim se uklanja i ljudskost. Rat je jasno pokazao kuda to vodi, kako tada u Nemačkoj, tako i u ratu u BiH. Uklanjanje ljudskosti još uvek dominira političkom scenom.“

Lekcija koju je Nemačka naučila

Fondacija koju vodi Marion Kaske organizator je izložbe „Hajnrih Bel: Život i delo“ u Centru za kulturu Mostar. Međutim, i dalje je možda nejasno zašto bi baš o tom književniku trebalo znati mnogo više, ali i zašto su njegova dela i poruke aktuelni i u ovom vremenu.

Bosnien und Herzegowina Ausstellung Heinrich Böll in Mostar

Marion Kraske: U BiH postoje tri glavne fijoke, i fijoka za ’ostale’

Marion Kraske na to vrlo jasno odgovara: Belovu, kako ističe, fundamentalnu lekciju čoveka kao jedinke ispred kolektiva, posleratna Nemačka morala je da nauči kako bi danas bila ono što jeste – razvijena zemlja visoke demokratije.

Podsećajući da je Bel kritikovao sistem moći, kritikovao zaboravljanje „malih ljudi“ i insistirao na tome da je čovek ispred kolektiva, direktorka Fondacije kaže da je upravo tu lekciju Nemačka morala da nauči.

„Bez te lekcije i spoznaje da je čovek jedinstven sa svim svojim pravima i apsolutnim pravom na zaštitu, Nemačka verovatno danas ne bi bila tu gde jeste. Savremena Nemačka je simbol demokratije koja svima, bez obzira na pol i poreklo, pruža jednaku zaštitu i to nakon vremena u kojima su ljudi bili ubijani i proganjani. Dostojanstvo čoveka je nepovredivo, a njegovo poštovanje i zaštita, obaveza je svih državnih vlasti – tako glasi prvi član nemačkog Ustava. To je važan i lep zadatak. Na samom početku je čovek, ne kategorija, ne kolektiv, ne fijoka“, zaključuje Marion Kraske.

Uperili smo prst u druge

Nemačka je prošla katarzu i ubrzo nakon Drugog svetskog rata suočila se s prošlošću, ali u BiH to se još uvek ne događa, kaže Dragan Markovina, istoričar i publicist, rođeni Mostarac koji danas živi i radi u Splitu. Godine 1991. sa porodicom je izbegao u susednu Hrvatsku.

Bosnien und Herzegowina Ausstellung Heinrich Böll in Mostar

Nemačka je prošla katarzu i ubrzo nakon Drugog svetskog rata suočila se s prošlošću. Ali u BiH to se još uvek ne događa

Markovina smatra da su, suočavajući se s prošlošću, Nemci želeli da krenu napred, a da u BiH to nije tako. „Nama je problem to što se još nismo suočili s prošlošću. Ni nakon 23 godine, što je užasno dug period. Oni koji su odgovorni za takvu pustoš, političke elite, njih jednostavno nije briga i ne žele promene, jer im to savršeno odgovara. Oni od toga veoma dobro žive.“

Takođe, dodaje Markovina, „veoma značajan element je nespremnost da čujemo jedni druge. I ja sam bolovao od te vrste nespremnosti, da se ne lažemo. Svako gleda iz svoje perspektive, svi smo traumatizovani i uperili smo u prst druge. Ali, prošlo je toliko godina i konačno bi svi trebalo da se zapitamo kako je onom drugom“.

Bez minimuma zrelosti

Ipak, Markovina nije optimista. Kaže da do takvog pitanja kod većine u društvu u BiH neće još dugo doći. Zbog toga se posebno osvrće na ulogu intelektualaca, kojima je uostalom pripadao i Hajnrih Bel.

Bosnien und Herzegowina Ausstellung Heinrich Böll in Mostar

Dragan Markovina: Konačno bi svi trebalo da se zapitamo kako je onom drugom

Markovina je izričit i smatra da suočavanje s prošlošću u BiH nije moguće. „To je zato što smo nezrelo društvo. Bez obzira na dno koje nije moglo da bude gore, nemačko društvo je smoglo dovoljno snage i katarze da se okrene budućnosti i suoči s prošlošću. Da krene od nule – jer je bilo dovoljno zrelosti. Naša društva nemaju minimum zrelosti za suočavanje sa samima sobom, a kamoli da vide drugoga“

Stvari, kaže, nisu bolje ni kod većine intelektualaca, jer su jedni, oni slični Hajnrihu Belu, marginalizovani – i egzistencijalno, a često i fizički ugroženi. A drugi, oni koji su „napravili mali korak“ su prihvaćeni, imaju akademski status i pristojan život.

„Oni koji nisu ’napravili mali korak’, za nekih tridesetak godina sigurno će biti slavljeni, jer su danas postavili pitanje kako je onim drugima i time u svojim, nacionalnim kolektivima ’zaradili’ status nacionalnog izdajnika. Ali ta slava njima neće značiti ništa“, kaže Markovina i zaključuje: „Na kraju, svako izabere svoj put, ali sigurno nije ugodno da žive onima koji su danas poput Hajnriha Bela.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama