Na putu ka „prvoj ligi“ slikarstva
25. februar 2010.
Konstantin Sotnikov voli da slika uz muziku iz svoje domovine, uz šansone koje govore o teškom životu u Rusiji.
„Skoro uvek slikam uz muziku i na taj način dovodim sebe u neku vrstu transa.“
Konstantin Sotnikov već tri godine slika u malom iznajmljenom ateljeu. Za desetak kvadratnih metara plaća 50 evra mesečno. U Nemačku je došao 2003. godine, studira na Fakultetu za likovnu umetnost u Hamburgu i za nekoliko nedelja će diplomirati.
„Došao sam u Nemačku i nisam imao podršku roditelja. Radio sam razne poslove. U principu, morate sami da nađete svoj put i zacrtate svoje ciljeve.“
Konstantinov cilj jeste da živi od svoje umetnosti. Svoju prvu sliku razmenio je za avionsku kartu za Rusiju. U međuvremenu, Sotnikove slike mogu se kupiti za 3.000 evra.
Kako odrediti cenu slike?
Mladom umetniku je još uvek teško da odredi cenu za svoja dela. Na akademiji studente ne uče „toj vrsti umetnosti“. Kontakti sa kolekcionarima i galeristima pomažu mu da odredi vrednost svojih slika. Jasno mu je da vrednost njegovih radova raste sa njegovom popularnošću, kao i to da će sa diplomom moći da traži veću cenu za slike. Međutim, to su samo dve stavke u inače veoma komlikovanom sistemu cena koje vladaju na tržištu umetnosti. To ga ne zabrinjava:
„U jednom trenutku dođete do tačke kada vam postane jasno da vam je škola veoma mnogo pružila i da treba da idete dalje. Umetnička profesija se ne razlikuje od lekarske, advokatske ili profesorske. U jednom trenutku školovanje je završeno i morate da se premestite u sledeću ligu.“
Kako bi mogao da igra u prvoj ligi, Konstatin Sotnikov će se, odmah nakon dobijene diplome, preseliti u novi, veći atelje…
Autorke: Žanin Albreht / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković