Na potezu su Nemačka i EU

Bivšoj nemačkoj vladi u kojoj su bili socijaldemokrate i stranka Zelenih, sa Gerhardom Šrederom i Joškom Fišerom na čelu, pošlo je za rukom da izgradi i održava odlične odnose sa Palestincima, i da se istovremeno, ne distancira od Izraela. U arapskom svetu je posebno cenjeno odlučujuće nemačko "NE" američkom ulasku u Irak. I Palestinci Nemačku smatraju verodostojnim i pouzdanim partnerom koji deluje samostalno, a ne kao sluga SAD.

Kritičari poput izraelskog istoričara Moše Cimermana žale se međutim, da je nemačka vlada u svojim stavovima prema izraelskoj vladi, na čijem je čelu Benjamin Netanjahu, suzdržana i da je moguće da se boji da ne bude izložena optužbama za antisemitizam. "Na taj način, vlada Angele Merkel Izraelu ne čini uslugu. Uostalom, važno je pokretanje mirovnog procesa i zbog toga je neophodna odlučna kritika izraelske vlade zbog izgradnje naselja. Iz Nemačke, međutim, gotovo i ne dolazi ništa što bi se moglo shvatiti kao opomena", kaže Cimerman.

Hamas se mora odreći nasilja

U jednom intervjuu za nemački radio Dojčlandfunk, nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je o izgradnji izraelskih naselja u istočnom Jerusalimu rekao: „Stav Nemačke je jasan. Nemačka to odbija. To je stav koji zastupamo sa Evropskom unijom." Vestervele je istovremeno naglasio da se mora voditi računa o izraelskim bezbednosnim interesima "Ne smemo zaboraviti da se Hamas mora odreći nasilja", rekao je Vestervele, u toku nedavne posete Bliskom istoku.

Uprkos bliskim nemačko-izraelskim odnosima, Berlin se odavno trudi da uspostavi dobre veze s Palestincima. Tako je neposredno pre Vesterveleove posete ovoj regiji, unapređen status palestinskog predstavništva u Berlinu - od generalne delegacije u misiju. Osim toga, Nemačka investira mnogo novca u palestinska područja. Samo u 2011. je na račune prebačeno 149 miliona evra. Nemačka diplomatija je postigla da Izrael odmrzne novac od prikupljenog poreza koji nije hteo da stavi na raspolaganje palestinskoj autonomnoj vlasti. Zauzvrat je nemačka vlada omogućila dugo blokiranu isporuku jedne podmornice Izraelu.

I oslobađanje izraelskog vojnika Gilada Šalita 2011. omogućeno je zahvaljujući nemačkoj tajnoj diplomatiji. Izrael je zauzvrat oslobodio 1.027 palestinska zatvorenika. Interese dve strane međutim, nije uvek jednostavno usaglasiti. Mnogo toga zavisi od Izraelaca, koji često a postavljaju prepreke.

Propust nemačke politike

Tako je bilo u junu 2010. kada je Izrael nemačkom ministru za razvoj Dirku Nibelu, onemogućio ulazak u Pojas Gaze. Nibel je rekao da se radi o velikoj spoljnopolitičkoj greški. Nemačka kancelarka Angela Merkel koja je u Izraelu vrlo popularna, je neobično oštro kritikovala politiku ove zemlje. U jednom telefonskom razgovoru s premijerom Benjaminom Netanjahuom, u septembru 2011. kancelarka je rekla da nema nikakvog razumevanja za izraelske planove o izgradnji naselja. Izrazila je sumnju da je Izrael ozbiljno zainteresovan za mir na Bliskom istoku.

Moše Cimerman smatra da takva taktika neće dovesti do uspeha. On zahteva principjelnu odluku o nepodržavanju izraelske vlade. "Do sada takva odluka nije donesena. To je propust nemačke politike." Slično misli i Mustafa Bargouti. Ovaj palestinski lekar i aktivista je generalni poverenik Palestinske nacionale koja se distancira od korupcije u Fatahu i koja odbija religiozni fanatizam Hamasa. Bargouti kaže da nema više puno vremena. Izraelska strana se protivi mirovnim pregovorima, a zbog gradnje izraelskih naselja, smanjuju se šanse za pronalaženje rešenja: "Na palestinskim područjima jednoga dana neće više biti zemlje na kojoj bi se mogla formirati država." Bargouti smatra da izraelskoj vladi ne pomažu opomene, te da se s moraju uvesti sankcije i zamrznuti vojna i ekonomska pomoć.

Bargouti i Cimerman ne zagovaraju anti-izraelsku politiku. Cimerman kaže: "Nije reč o interesima Palestine, a protiv interesa Izraela. Predlozi za bolje ispunjavanje palestinskih potreba bi koristili i Izraelu i Palestini." Slične reči izgovara i Mustafa Bargouti, koji je uveren da bi obustava izgradnje izraelskih naselja bila u interesu obe strane. Na tom planu bi Nemačka morala da odigra vodeću ulogu, kaže Bargouti. U slučaju da Nemačka preuzme ovaj problem, pridružila bi joj se cela Evropska unija. U trenutku kada su SAD gotovo sasvim obustavile svoje mirovne napore, na potezu su Nemačka i Evropska unija, smatraju stručnjaci.

Autor: Luis Grop / žbs
Odg. urednik: Jakov Leon