Na čija leđa padaju zarade u javnom sektoru?

Do sada su držani štrajkovi upozorenja u vrtićima, na aerodromima, kao i u gradskom saobraćaju. U dva navrata po ceo dan u Nemačkoj nisu vozili autobusi, tramvaji, trolejbusi i metro gradskog saobraćaja, što je izazvalo pravi haos tokom radnih dana. Ipak, vikend je doneo epilog maratonskih pregovora poslodavaca i sindikalaca koji su pretili generalnim štrajkom. Plate u javnom sektoru biće povećane za ukupno 6,3 odsto – retroaktivno od marta ove godine za 3,5 odsto, dok će dva povećanja od po 1,4 odsto uslediti u januaru i avgustu sledeće godine.

Savezni ministar Fridrih rekao je da je budžet već „bolno nategnut“, ali izrazio zadovoljstvo dogovorom. „To je čist ritual“, piše Nojes Dojčland, uz komentar da su kao jasni pobednici iz cele priče izašli – sindikalci. „Ipak, sindikati su morali da prihvate da se povećanje plata ne desi u jednoj godini, već tokom dve godine. Ali zaista gorak osećaj ostavlja činjenica da radnici koji manje zarađuju neće jednako profitirati od rasta plata – umesto traženog povećanja od najmanje 200 evra, sada će najslabije plaćeni dobiti najmanje povećanje, a bolje plaćeni još više para. Ovaj dogovor ilustruje kako jaz između bogatih i siromašnih postaje uobičajena stvar.“

„Gradovi i opštine će morati da izdvajaju dodatne četiri milijarde za plate, iako već ukupno duguju 130 milijardi evra – to na prvi pogled deluje apsurdno“, piše Štutgarter cajtung, ali dodaje: „Najpre, za minus na računu nisu krivi zaposleni nego – političari. Drugo, stanje lokalnih budžeta veoma se razlikuje. I, treće, oni gradovi koji već dižu kredite kako bi finansirali plate u javnom sektoru od sada zaista ne mogu da priušte dalji rast plata. Ukoliko pokrajine ne pomognu tim gradovima, oni će morati da štede na svemu i svačemu, povećavaju poreze i čine slična nužna zla.“

Kolumnista Badiše cajtunga potvrđuje da će novim izdacima opštine i gradovi biti poterani dublje u dugove, ali upozorava: „Ko koristi ovu argumentaciju zapravo pokušava da opravda loš odnos prema zaposlenima. Javne službe mogu da pružaju valjane usluge samo ako su zaposleni solidno plaćeni. Zato nije rešenje da se javni sektor učini najslabije plaćenim.“

Sa druge strane, Lajpciger folkscajtung skreće pažnju da će povećanje plata za dva miliona zaposlenih u javnom sektoru finansirati – ostali građani: „To je preduskršnje kinder-jaje za sve nas: uskoro će gradovi početi da povećavaju razne takse i izdatke. Šef sindikata može da se raduje jer su radnici u javnom sektoru spakovali solidno povećanje plate u svoju uskršnju korpicu. Ipak, lukavi čokoladni zeka ostalim građanima nije doneo uskršnju radost.“

Noje osnabriker cajtung je još oštriji i pita se zašto država jednostavno nije odbila povećanje zarada: „Ako Nemačka ozbiljno misli da do 2020. ne pravi nova zaduženja, onda država ne sme da podvije rep čim naiđe na slabašni otpor. Kako je sindikat Verdi još prošle godine isposlovao osetna povećanja plata, sada je bio red na poslodavca da vežba strogoću i prištedi džepove poreskih obveznika.“

„Država mora da ulepša svoj imidž poslodavca“, piše Berliner cajtung i nudi rešenje za višak novca koji je sada potreban: „Ekonomski gledano, povećanje plata ima smisla. Jer nemačka privreda mora manje da zavisi od međunarodnih turbulencija, ako namerava da dalje raste. Potražnja u zemlji mora da se poveća. Kako to finansirati? Zakonodavac jednostavno treba da odbaci planirano smanjenje poreza za 6,1 milijardu evra. To smanjenje ionako najviše koristi dobrostojećima, koji novac ostavljaju u slamarice umesto da ga troše. Opštine bi tim novcem od poreza mogle da pokriju troškove povećanja zarada u javnom sektoru.“

Priredio Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon