Muhamedov plač

Desetak minuta posle otvaranja kioska na Severnoj železničkoj stanici u Parizu, razočarenje na licima kupaca u redu bilo je čitljivo. Novi broj satiričnog magazina „Šarli ebdo“, prvi koji je štampan nakon napada na redakciju, bio je već rasprodat. Vlasnica kioska samo je nemoćno slegala ramenima: „Dobila sam 200 primeraka i sve je otišlo. Sutra će isporučiti još“.

Tiraž je bio tri miliona primeraka, 50 puta više nego pre napada. No, distribucija nije tako jednostavna. „Bila sam naprosto radoznala pošto se digla tolika prašina posle onog podlog napada“, kaže jedna gospođa, koja je pre odlaska na posao htela da kupi svoj primerak. „Inače, nisam čitala 'Šarli ebdo', ali smo sada na neki način svi čitaoci“.

Muslimanska udruženja u Francuskoj osudila su pojavljivanje lika proroka Muhameda na naslovnoj strani, ali su pozvala one muslimane koji se osećaju uvređenim da ostanu mirni i pribrani. Posle velikih demonstracija za slobodu govora, održanih prošle nedelje u Parizu, malo ko otvoreno kritikuje „Šarli ebdo“. Jedan francuski musliman je ipak u televizijskoj emisiji izjavio da je novi broj „provokacija“.

„Zaplakao sam“

Na naslovnoj strani novog broja je Muhamed koji plače, noseći transparent „Ja sam Šarli“, koji je poslednjih dana širom sveta postao simbol otpora terorizmu. Iznad Muhameda je napisano : „Sve je oprošteno“ (Tout est pardonné). Autor naslovnice Lis objašnjava da čak i prorok Muhamed plače zbog terorista. „Bila je prvo ta ideja sa 'ja sam Šarli'. Potom sam nacrtao uplakanog Muhameda. Onda sam napisao 'sve je oprošteno'. Onda sam i ja zaplakao. I naslovna strana je bila gotova“. Lis nam priča da je bio težak posao da se obezbedi redovno izlaženje broja. Nije bilo vremena za tugovanje. On kao da je osećao da su ubijeni prijatelji još uvek tu. Čak su i materijal, kao i ideje ubijenih, upotrebljeni, navodi glavni urednik Žerar Bjar: „U ovom izdanju niko nije umro. Oni su još tu. Oni će biti u broju, jer su stalno bili tu“.

Zagovaranje laicizma

Glavni urednik Bjar se u uvodniku zahvalio na podršci. On se međutim i požalio da je izgleda tek teroristički napad naterao politiku da stane iza laicizma i razdvajanja države i vere. „Svi oni anonimni ljudi, političari, mediji, verski dostojanstvenici koji su rekli 'Ja sam Šarli', moraju znati da su time rekli 'Ja sam Laicista'.“ Nakon terora protiv humora ne može više niko da kaže „Da, ali…“, smatra Bjar.

On je juče (13.1.) na konferenciji za novinare najavio da njegov list ni ubuduće neće štedeti religije. Pravo na blasfemiju se mora braniti: „Sekularnost nije neodređen koncept. To je sistem vrednosti. Mora nam biti jasno da je razdvajanje države i crkve najvažniji princip naše Republike. Bez njega nisu mogući sloboda, jednakost i bratstvo“.

Smeh nam je potreban

Na 16 stranica aktuelnog izdanja preživeli karikaturisti i autori „Šarli ebdoa“ ironično se osvrću na teroristički napad, kritikujući omladinu koja želi da ode u džihad. „Gde je 70 devica“, pita jedan džihadista stigavši u raj. Odgovor iz božijeg oblaka: „One se već zabavljaju sa članovima redakcije „Šarli ebdo“. Međutim, i papa kao i biznis sa zapadnim taocima u Africi, nisu pošteđeni.

Rad pod policijskom zaštitom

Redakcija je privremeno smeštena u zgradi dnevnog lista „Libersjon“. Drugi mediji su stavili na raspolaganje računare i opremu. „Nisu imali više ništa. Policija je zabranila pristup redakciji u kojoj su olovke i računari ulepljeni krvlju“, kaže Pjer Fradidenrajh, član rukovodstva lista „Liberasjon“.

Zgrada i štamparija lista „Liberasjon“ su pod strogim policijskim nadzorom, jer se svi boje novih napada. Pre sedam dana dvojica islamističkih terorista ubila su deset članova redakcije satiričnog lista „šarli ebdo“, kao i dva policajca, nanevši ozbiljne povrede još desetorici ljudi. Treći terorista je u jevrejskoj samoposluzi ubio četvoro ljudi i jednu policajku.

„Dobar čovek koji plače“

Francuska vlada odlučila je da listu pomogne sa milion evra. Ukoliko se rasproda ceo tiraž novog broja, koji je širom sveta privukao pažnju javnosti, onda će redakcija zaraditi toliko koliko inače zaradi prodajom lista tokom čitave godine. Autor Lis komentariše sarkastično: „Ako je išta dobro u napadu na nas, onda da je to dobra reklama za 'Šarli ebdo'“. Tokom konferencije za novinare on se više puta borio sa suzama dok ga je glavni urednik tešio.

Lis nema razumevanja za oštre reakcije na naslovnu stranu koje delom već stižu iz Egipta i Pakistana. „To nije naslovna strana sa teroristima. Nisam predstavio teroristu. To je čovek koji plače. Dobar čovek, koji plače. Žao mi je ako je neko očekivao nešto drugo. Ovo je naš izbor“.

List treba da živi

„Želimo, naravno, da to bude humoristički list. Nasmejaćemo vas, ne možemo drugačije. To je dokaz da nisu ubili Šarlija“, kaže glavni urednik Bjar, posle sastanka redakcije, na kojoj je demonstrativno učestvovao i francuski premijer Vals. Njegove karikature je list takođe objavljivao, pa je koštalo napora rukovati se s tim čovekom – ta scena je takođe karikaturalno prikazana u listu.

Ako su teroristi masakrom u redakciji hteli da ućutkaju „Šarli ebdo“ onda im to ni izdaleka nije pošlo za rukom. Postigli su potpuno suprotni efekat. Ovaj put je izdanje prevedeno na čak šest jezika, a među njima i na arapski.