MPC traži majku crkvu | Politika | DW | 21.11.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

MPC traži majku crkvu

Makedonska pravoslavna crkva uputila je pismo Bugarskoj patrijaršiji sa molbom da joj ona bude tzv. „majka crkva“ i da je predstavlja pred drugim pravoslavnim crkvama. SPC za sada ćuti…

„Zaev od Makedonca pravi Bugare, a MPC i (episkop) Naum od makedonske crkve prave bugarsku crkvu“. To je samo jedan od naslova u nekim makedonskim medijima u kojima se molba koju je Makedonska pravoslavna crkva (MPC) uputila Bugarskoj pravoslavnoj crkvi (BPC) opisuje kao gubitak nacionalnog identiteta. Kako je pre nekoliko dana izjavio vladika Naum, član Svetog sinoda MPC, Makedonska crkva je 9. novembra uputila pismo BPC u kome se od nje traži da uspostavi „evharističko jedinstvo sa obnovljenom Ohridskom arhiepiskopijom koju predstavlja Makedonska pravoslavna crkva“. Pismo je upućeno nakon redovne sednice Sinoda na kojoj je jednoglasno odlučeno da se „upute određeni predlozi i molbe sestrinskoj crkvi“.

U pismu se navodi da „MPC – Ohridska arhiepiskopija, prepoznaje i priznaje BPC – Bugarsku patrijaršiju kao majku crkvu koja je prva prihvatila i priznala njenu autokefalnost, i obznanjuje da će ona (BPC) da je zastupa pred Vaseljenskom patrijaršijom i drugim pomesnim crkvama.“

Majka crkva je sestrinska crkva

Ta molba MPC u nekim makedonskim medijima tumači se kao „nastavak lošeg dogovora o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom, dogovora koji od Makedonaca pravi Bugare, a sada i od makedonske crkve – bugarsku crkvu“. U Sinodu MPC odlučno odbacuju takve teze. „Građani bi trebalo da znaju da niko neće postati Bugarin ako BPC kao majka crkva prizna autokefalnost MPC. Majka crkva je počasni izraz, a ne znak nečije crkvene vlasti nad bilo kim. Od trenutka kada majka crkva prepozna neku drugu crkvu, one postaju sestrinske crkve. I ona ostaje majka-crkva u odnosima sa drugima, sve dok Carigrad ne izda tomos (zvanični dokument crkve, prim.red.) o autokefalnosti. Svaka crkva može da bude majka crkva – i ruska i albanska... Činjenica je da smo do sada najveću saradnju imali sa Bugarskom crkvom. Podrška je odnos poštovanja i ljubavi, kada znaš da ti se neko našao onda kada ti je bilo najpotrebnije“, objašnjavaju za DW naši izvori u Sinodu MPC.

Izvesno je da te „podrške“ do sada nije bilo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC). Pregovori između MPC i SPC prekinuti su pre više godina i nema nikakvog znaka da crkveni Beograd uopšte namerava da ih ponovo aktivira. U avgustu ove godine patrijarh srpski Irinej nije dao dozvolu za proslavu godišnjice zasedanja ASNOM-a u manastiru Sveti Prohor Pčinjski. Istovremeno, ni različite struje koje deluju u okviru Sinoda SPC ne pružaju nadu da će u dogledno vreme biti iskazana spremnost za nastavak razgovora.

Rešenje problema ili komplikovanje situacije?

Poznavaoci prilika ukazuju da je želja Srpske crkve da pitanje autokefalnosti MPC zadrži kao svoje „unutrašnje pitanje“, ali se eventualnim priznanjem njene autokefalnosti od strane BPC to pitanje internacionalizuje. Osnova za to je i odluka Svetog sinoda SPC iz 1959. godine po kojoj za eparhije i arhijereje sa teritorije Makedonije (Skopska, Ohridsko-bitoljska, Zletovsko-strumička eparhija) prestaju da važe propisi SPC. Srpska crkva se međutim predomislila, kada je 1967. godine Makedonska pravoslavna crkva proglasila svoju autokefalnost.

Da li će, ukoliko BPC prizna autokefalnost MPC, to pitanje koje decenijama blokira SPC zaista da bude internacionalizovano? Naši sagovornici smatraju da je to i više nego sigurno, ali takođe ukazuju na još neke aspekte tog problema.

Cane Mojanovski, bivši predsednik makedonske državne Komisije za odnose sa verskim zajednicama, zahtev MPC vidi kao pokušaj vrha crkve da konačno reši sopstveno pitanje. Jedino, kaže, nije siguran da li će to rešiti problem ili otvoriti nekoliko novih. „Mislim da bi se prema tim naporima MPC trebalo odnositi pažljivo i bez mnogo političke arbitraže. Ovo je pokušaj da se pronađe crkveno rešenje za uključivanje u svet pravoslavnih crkava. To će neminovno dovesti do rasprava među pravoslavnim crkvama, naročito na Balkanu, a posebno u onim crkvama koje su u prošlosti imale dioceze u Makedoniji. A to bi moglo da dovede do formiranje i drugih pravoslavnih crkava u Makedoniji, recimo i crkve pravoslavnih Albanaca“, kaže Mojanovski.

Srpska pravoslavna crkva za sada ćuti, ali to ne znači da u Patrijaršiji u Beogradu nije uključen alarm i da se, daleko od očiju javnosti, ne razmatraju neki koraci. Nema zvaničnih izjava ni iz bugarske Patrijaršije, koja bi trebalo da odluči da li prihvata zahtev MPC.

Podrška iz Bugarske, kritike iz Grčke

Predlog, u međuvremenu, nailazi na podršku među političarima u Sofiji. „To je izuzetno pozitivan korak koji bi trebalo prihvatiti“, kaže Andrej Kovačev, poslanik stranke GERB premijera Bojka Borisova u Evropskom parlamentu. „Rekao bih da je to pismo makedonske arhiepiskopije revolucionarno. To je veoma dobar signal u ovom izuzetno povoljnom trenutku kada je reč o odnosima dveju zemalja. Nadam se da će naš Sinod pozitivno da odreaguje i da će pružiti ruku napoj braći“, rekao je Kovačev u intervjuu za bugarski dnevni list „Monitor“.

Upitan da li bi eventualni pozitivan odgovor Bugarske pravoslavne crkve mogao da našteti odnosima Sofije sa nekim drugim zemljama, Kovačev odgovara: „To su naša braća. Ne znam zašto bi neko trebalo da se oseća pogođenim zbog toga. Pismo je odličan znak i jedinstvena prilika da se prihvati pružena ruka Makedonije u ovom povoljnom političkom trenutku. Naravno, sve ovo je moje lično mišljenje, a rešenje ostaje na Sinodu BPC“.

Ova tema našla se i među vestima specijalizovanih grčkih internet-portala „Pravoslavlje“ i „Romfea“. Vest je preneta pod naslovima „Raskolnička crkva traži autokefalnost od bugarske patrijaršije“ i „Raskolnička crkvu spremna da prizna bugarsku patrijaršiju kao majku-crkvu“. U jednom od tih tekstova ukazuje se da ovo što se događa nije slučajno i podseća na to da je još 2015. bugarski patrijarh Neofit primio u zvaničnu posetu prvog čoveka MPC, arhiepiskopa Stefana (naslovna fotografija).

Iz vrha MPC za sada nema zvaničnih komentara niti dodatnih pojašnjenja oko pisma upućenog BPC, što se u crkvenim krugovima tumači kao pokušaj da se to pitanje razmatra u duhu razumevanja, saradnje i bez nekakve gomile izjava koja bi mogla da optereti proces.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama